А сад правац у шарену машту

Сад и овде, у дубокој трави, са рукама под главом лежим и хоћу да маштам о томе како се фата скакавац. Фатање скакавца може бити једна од најтежих работа тврдим. Ха! вид' мене тврдим, као да сам неки стручњак у лову на скакавце. Као да сам икада ватала скакавце. Пф! Оно јест скакавац се добро камуфлира и тешко се распознаје у трави, а jош га је теже уватити зато.., зато што скакавац уме вешто да скаче. Дабоме. Мој старији брат Лаза, (већ опробан у работи фатања скакавца), тврди како је итекако могуће, са једном добром стратегијом: пузећим стилом наравно и са неким надареним, бритва рефлексима, скакавац може скембати. Вели, мораш применити опрезно шуњање у слоу-мошн стилу. Скроз опрезно дошуњавати се до места где је скакавац примећен. Јер, у супротном лов ће изјаловити, а јурњава дуже потрајати. Ето тако. Е сад, када се удаљеност смањи, растојање постане оптимално за финални потез е, онда, тактизирање занемари. На то место треба да иступи животињски инстинкт за обрушавање на скакавца - и, цап!