Акација

Ускоро ће 1. мај - меѓународен ден на трудот! Нерадaн дан који ћу искористи да засадим младу багремову садницу у заједничком дворишту. А онда, јутром другог дана маја, одшетам до прозора, кад тамо, Мика псеташце ничије окуражило се радознало напокон да оптрчи бодљикаво дрвце. Млаћана акација је превртала окицама...
А кад је Мика престао да га оптрчава стаде акација Мику да исмејава:
- "Шта је Мико! Ти се мало завртело у главу и слошило од лудорије?", Мика је ћутао. Неко време ни репом мрднуо није. Тек после три сата из безвезне учмалости тргао се Мика. Дигао леву ногу и запишао акацију младицу. Посматрала сам њихов циркус кроз отворен прозор а иза леђа, из дубине собе пристизала је вест из радија. Јављали су како сад у Напуљу кишица сипи и лади улице каменом поплочане. Потом пустише да се окреће винил плоча са старим сентишом: "To Alice". Песма над песмама и хит мог покојног прадеде Јоце. У етар цвркуће Крис Норман а преко пута улице, са гране старе акације, млад кос опонаша рефрен "To Alice" својим појeм. И не знам зашто, ал управо сетих се Ње - прадеда Јоцине "цуре" Савете и савета што ми је давала увек док сам џогирице навлачила: "Дете не троши ноге улудо - имаш их само две!". Та моја прабаба је у њено време била анти, анти, лајкер свега што је тренутно било у тренду. Па и комшилука с устаљеним обичајем беспотребног истрчавања пред руду. А боље се никада није сложила ни с плачипичкама, пушачима еколошких цигара, мрсомудом, главоњама што воледу да се истачињу и да су у увек у центру пажње. Шпицловима, шибаџијама, већ им ладно давала "палац на доле". На њу сам ваљда овака звоцава испала.

 

([^_^]) Smokie  -  Living Next Door to Alice