Ако би се гаћали трамвајима

Велики град је препун прелепе дивљачи.
У градској прашуми од дугоногих срна окица ми пуна.
Ловац сам, па логиш је да ме дивљач привлачи.
Да ли је још неко чуо за ово место препуно благодети, или
сам ја армиран први на њега натрапао?

Силазим низбрдо Булеваром, а уватила ме нека анемија...
Увек сам танак с кинтом и везан сам непрестано слепим цревима
са старим неким дугом. Па бирам, и преднос дајем да возим
форд табанусом.

И тако виленим...
Кад успут предамном бапну нека сеча века.
Кажу акваријум је пуко и риба сва из њега je истекла.

И стварно, у сусрет ми наиђе јато лепотица.
Не можеш га заобићи.
Пролазим крај њих с неком новом тактиком.
Као некаква искусна лисица.

Наиме, везан сам и из другог стиха армиран.
Па станем да се фолирам, да сам фрајер на батерије и
да ме батак не занима!
И водораван се смерно загледам у даљину.

Јер шта?..
И да нам се у пролазу погледи случајно ту и затекну.
На срнином црном оку поглед и задржим...
Шта?..
Кад знам да сам баракуда - да ћу
ласерским погледом срну на месту да спржим.
Зато се фолирам да не волим живот у Ваљеву
и да ме плен ич не занима.

([^_^]) Willie Nelson - Always On My Mind