Чавлар

Чавлар је занатлија универзалац. Он ти израђује ексере, закивке или чавле како их још народ у другим крајевима назива и наравно клинове свих врста.
Кадар је он дакако искривљене ексере тј. Чавле мајсторски исправљати. А закуцава их са таквом лакоћом и елеганцијом као ретко ко други. У нужди, када се коме кроз табан запрца каква рђа од ексера, без много мудровања, експресно и храбро чупа ексер тј. чавал из туђег стопала. А уме, у случајевима кад другачије не иде, несрећнику да вади клештима и без анестезије а безболно и прецизно ексер тј. чавао из пете. Иначе извађени ексер тј. чавао никада не баца. Лепо га очисти и дезинфикује, исправи, пољуби и као сувенир чува. Ако ништа друго, тај ексер тј. чавал, служиће му као прилог за клин чорбу.
Елем, чавлар не само да измишља, прави, поправља, закуцава и вади ексере тј. чавле, већ их успешно и продаје. Дакле бити чавлар по професији није лако нити једноставно. То је универзалан позив коме се човек мора потпуно посветити. А без талента сама ревност много не вреди.
Што се тиче самих ексера тј. чавала тај специјес скоро и да нема непријатеља, изузев клешта и наравно опaког "предатора" рђе. Јест, јест, рђа је чавлима најљући непријатељ! Поготову оним од сировог гвожђа. Рђа их напросто сатире. Ексери тј. чавли од гвожђа рђи служе као снек. Јес, рђа их уз сласт грицака у свакој прилици. Исто и клешта воле ексере тј. чавле. Само што ексери тј. чавли предност дају рђи. Зашто? Па зато, што их рђа мање штипа. Немојте никада понудити дрвене ексере тј. чавле рђи, јер тако нешто неотесано за рђу представља велику увреду. Те ексере тј. чавле, који у ствари и нису ексери тј. чавли, већ клинови, рђа не може да снесе. Она их се просто гади. За рђу је то исто што и понудити «месарошу» веганску виршлу, фуј! Никада вам то рђа не би опростила.
Што се тиче разлике код ексера тј. Чавала, каже нам недавно један интервјуисани чавлар, ми чавлари првенствено разликујемо ексер тј. чавао по томе да ли поседује главу или не. Само
онај са главом је прави, све остало сматрамо као клин. Осим тога, има ту и других разлика. Рецимо имамо закивак од гвожђа, челика, бакра, месинга, алуминијума. Разликујемо по величини дугачке, кратке, танке и дебеле. Нове и трошене. Праве, криве и исправљене. Старе и оне што се цакле. Тупасте и шпицасте...
Ево на пример ми производимо металне, стаклене ексере и дрвене клинове. Специјалитет нам је брендирани закивак сачињен од ваздуха. Чему служи овај од ваздуха?! Невероватно,
мислићеш, али има примену. Њиме се закивају свакојаке идеје за маштарску таблу. Све што некоме падне на памет лепо ваздушним закивком може то да прикуца за маштарску таблу. На тај начин идеје се могу до миле воље одржати, а да их заборав не однесе.

 

([^_^]) Inês Faria - Mãos de veludo (Daniel Rato - Arr. Nelson Conceição)