Човек који је остао најдуже бео

Аутобус са придошлим гостима стаде пред хотелом. Туристички водич устаде лењо са седишта, извади листу путника па стаде да прозива оне који одседају у хотел „Рај“ да изађу. Испоставило се да сам био једини путник који је напустио аутобус други су остали да седе на својим седиштима у нади да ће их срећа више послужити бар што се спољашњег изгледа хотела тиче. Сачекао сам да шофер извади кофере из мрачне утробе аутобуса. Дадох му напојницу, човек се захвали и пожеле леп одмор.
Са пртљагом у рукама упутих се ка рецепције. Након што сам се на рецепцији пријавио кретох са коферима у рукама ка „најбољој соби“ у хотелу, а која је по истрцаној фрази првобитно била резервисана за неког важнијeг госта. Али кад пред госпођу дискретно на пулт ставих 50 евра напојнице, симпатична жена са врскавим шпанским акцентом још једном погледа у књигу гостију и након неколико листања и телефоната, на крају заведе инструкцију у књигу. Пошто сам добио једну од најлепших соба у хотелу „Рај“ и са погледом на море, госпођа са рецепције пружи ми малу пластичну картицу за отварање божанственог раја које ће ми бити дом следеће две недеље.

Упутио сам се у правцу лифта који се налазио одмах иза угла, позвао лифт и са два кофера стао пред врата да га причекам. Врата се бешумно отворише и ја кретох са коферима у лифт - наравно да сам се на вратима заглавио. Човек који је већ био у лифту прискочи да помогне.
- Могу ли да вам помогнем, упита љубазно човек на енглеском и пружи руку да прихвати кофер.
- Хвала, нема потребе, хтедох рећи, али за то би већ касно; човек је већ вукао
кофер заједно са мојом руком у лифт. Захвалих се човеку осмехом.
- Који спрат?, опет ће љубазни човек кад смо се некако увукли у уски лифт. - Други, молим.
Човек притисну дугме за други спрат и повуче се назад уз зид и стаде да гледа у таваницу. Тек сад осетих задах алкохола који се ширио у малом лифту. Дискретно сам га осмотрио мало боље. Био је нешто вишљи и старији од мене. Енглез предпостављам. Рекоше ми да у овом хотелу одседа много Енглеза. Човек се ни по чему није разликовао од већине туриста. Имао је благо свеже обријано лице, кратко подшишану црну косу са покојом седом. На телу уских рамена плава поло мајица, светло плаве кратке панталоне и на ногама кожне сандале. Човек је приметио да га муштрам па погледа у мом правцу и рече: „Ја сам одсео на шестом спрату, пентхауз. А изнад је још само небо“, покуша да се нашали човек са благим смешком на лицу. Одвратих осмехом и климањем главом у знак да сам виц разумео. Лифт стаде и ја изађох са коферима.
- Видимо се касније, рекох пре но што се врата поново затворише.

И би тако. Виђао сам га свакодневно а најчешће око базена, у близини бара. Човек који је од јутра до мрака свој живот давио у алкохолу, седео је углавном сам за столом. Увек окренут леђима бару и базену. Очигледно је био незаинтересован за дешавања голишаве светине која се врзмала око базена и бара. У сенци ладолежа проводио је дане свог одмора и на крају остао „најбељи“ од свих нас.
Лекари саветују да се орган кожа не треба излагати превише сунцу, а можда је то један од разлога што одлучих да му остатак одмора правим друштво у хладу ладолежа. Зачудо, у мом присуству није пио. Сатима смо седели ћутећи и посматрали пусту стеновиту обалу. По заласку сунца Џо би устао и суво промрмљао „бај“ и отишао у свој пентхауз. Нисам га сретао нигде на другом месту осим за столом под ладолежом. Није одлазио на доручак, а ни на вечеру није се појављивао. Нити је ван хотела куда ишао.

Јутрос након две седмице проведене крај базена Џо се, по први пут, није појавио. А ни дане затим нисам га више сретао. У међувремену, чекајући да се појави, „поцрнех“ у хладовини ладолежа. Пред сам полазак кући распитах се на рецепцији о њему? - Жао нам је господине али у задњих шест месеци нисмо имали госта са тим именом, рекоше ми. - Имате ли можда још неке податке о господину?.. - Имам, рекох. Џо је одсео у пентхаузу на шестом спрату. Човек са рецепције подиже обрве и сумњичаво ме осмотри а онда ми смирено објасни како хотел нема шест спратова, него само пет.

([^_ ^]) Bora Spuzic Kvaka - Najteze je druze moj - (Audio 1985)
([^_^]) Antonis Kalogiannis - Den Klaio