Дара

Крај прозора собе топле
посматрала маца Дара
како зима шимшир зелен
пахуљицом белом шара.
Играо се ветар снегом
бацао га по свуда
и у трену навре жеља:
иде Дара да се грудва.
Капу на главу стави
Навукла је рукавице
Око врата омота и шал свој.
Па смело отворила врата.
На лицу јој широк кез
Спремна је Дара била
са снегом да води бој.
Отуда студен удара...
Осети на лицу штипаву јез.
Зацвокоташе зуби Дари
На мах заледи јој се кез.
Од циче јој задрхта и брк...
Вала за данас је грудвања доста
и назад у собу збриса трк.