Детињство

На спруду стоји чупаво дете.
Из сандалa вире му пете.
Палац спреда расцветан.
Од лопте можда одгонетам.
А ноге?
Два штапића, крива мало у О.
Kолено лево, краставо.
У десној руци:
Кришка 'леба пекмезом премазана и нагрижена.
У левој: Плишана меца покуњена.
Лице му је ратнички исшарано пекмезом.
Залогај му образ набрек'о.
Док вода полако тече, окицама оно сева.
У реку зева и све јаче стеже мече.

Нека га мука забада.
Тајну неће на тацну да метне
Можда је узрок његова старија дада.
Мисли његове ко да одгонетне?

Иза њега:
Тополе и брезе.
Лишће им трепери на поветарцу.
Песма лисја допире кроз прозор
у уво сетноме старцу.
Уздахну. Прошлост га стеже...
Ожутелу слику дрхтавом руком
пажљиво поред прашњавог меце
у картон полеже.