Димни сигнали

Ех, да је знала да ће дизањем димних сигнала у небеса, једнога дана, касније бацити земљанке у невоље, одустала би од намере обраћања малим зеленима, тамо горе, за помоћ. А хтела је одозго да пошаљу чаробњака. Да чаробним штапићем помогне њеној мами, лутку "барбику" да јој роди. Исту онаку што је имала Маја из обданишта, само лепшу и изузетнију.

После много година мали зелени одшифроваше њену поруку и одлуче да се одмах дадну на пут како би цурици помогли. Мали зелени живеше на једној много, много удаљеној планети. Требале им многе, многе године да стигну до Земље. У међувремену је девојчица израсла у велику девојку којој више нису биле потребне играчке оне мале цурице што је некада давно слала димне сигнале у небеса. Кад дочуше да више нису потребни, мали зелени се разљутише што се насанкаше на зезалицу мале размажене балавице и криво им би непотребно што се истрошише и време губили око непотребног путовања. Те пре но што се кући вратише, наместише мали зелени велику вудумагију. Од тог времена у њеном граду преко ноћи, она и многе друге девојке, од мајке рођене бринете и црнке, постадоше по шаблону стасом и фризуром пљунуте барбике оног времена.

Кад цурица не може одрасло расуђивати шта заправо жели, онда се деси а можда и не, оваква мала бајка.