Док чекам тролу

Док чекам тролу за неко зрелије доба солим "паметно"...

Дуго сам се борила и што-шта драго жртвовала за пишљиви статус "блејача".
Сад пошто сам уз фанфаре том привилегијом крунисана, много комотније и лакше дишем и празноглава, успешније блејим кроз животић.
Декларишем се као "добровољка" и препуштам другима да мисле и бригу брину за мене. А мудра књига "каже", цуро не лети! ~ Не пери косу сама пред шишање. А мислим се, зашто не би? Да л’ сад можда треба да страхујем да се не наљути фризерка око чије радње годинама правим велики круг?
Свеједно ми није, ал` дижем руке... ионако ће ме сунашце спржити и прогутати једнога дана, па чему онда разбијати главу на балкону о томе да ли набубреле ноге од предугог стајања у лавору с водом уистину може да представља здравствени ризик за мене. Изазове неку инфективну заразу, или не?
Па опет, у овом тренутку на овој врућини, док задњу пљугу палим питам себе, "зашто мори Звоцо не пређеш на пућкање ако већ сматраш да би нагли престанак пушења био исувише радикалан рез за тебе? И пређем да пућкам и вешто облачиће правим ~ а и задовољство ми дуже траје. Приде облачићи праве и дебелу ладовину док чекам тролу за неко зрелије доба, које ће дође на куково лето.
Дуго сам се борила и драгоцено време жртвовала да ескивирам кич. На крају, ипак сам га поштено зарадила - тај пишљиви статус неког кога треба глобити по вишој стопи пореза на додатну вредност ~ море бре мсје Лоре!
Сад, пошто ме неки фини дрипци сапатници уз све почасти и фанфаре привилегираном титулом и крунисати желе, много комотније и лакше дишем и празноглава успешније блејим кроз животић. Не преиспитавам себе више да ли ми је шкрабопис шунд ил кич. Декларишем себе као самовласну добровољку да платим "вредност" и препуштам самодопадљивом стручном кадру да одсад мисле уместо мене. И чик нека се усуде да осуде кич!
Kitsch, kitsch, kitsch! За кич ја не марим itsch! И само то "itsch" безвредно је "kitsch".
И баталим.