Дудовача

Моја дудовача у бурадима дудовим две године ће пловити Дунавом плавим. Талас дунавски ће је материњски нинати. Благо љуљшкати и сировост из ње истерати, припитомити је и замедити.
А ти Примаш кад постанеш, е тад ће и дудовача лећи, узрети.
До тада, дан за даном, рута је од Београда па низводно све до Текије и назад. Не жури се нама, ни Дунаву старом а ни мени, само ти вредно тренирај небо моје ведро. Свирај нек’ кидају се струне. Нека у занос падну све звезде и луне.
А кад дође време, онда ће под старим дудом, на столу дудоваче бити као дукат жуте и бистре као бистри поточић. А ми ћемо синовац уз твоју свирку ћемана на месечини необуздано играти, тањире и чаше ломити. Бесно лумповати и жеђ дудовачом толити.