Фејс То Фејс

... издешавало се после трихиљадедвестаосамдесетидвакорака

Увек сам имала проблем с тoм мене у патикама менталитетом. Опајала би ја те сцене из главе и ремонтовала гене, ал не могу. Стварно, ја тешко подносим промене. Па се нешто мислим, шта и куда са специфичним начином мишљења о небитним ставовима? Мозгам, можда би могла та карактеристична својства да утрапим као поклон за рођендан ком ближњем, млађем читаоцу. Знам тај лако ће се прими.
...
- Меланија, допире ли до твог носича овај опојни мирис из цвечаре преко пута? -пресеца ми фокусирану мисао пискавим баритоном Добривоја. Мисао 'ефикасног везивања пертле у чвор леве патике', коју због његовог замајавања целим путем; неких сто километара вучем одвезану и ландараву за собом низ стрмину Булевара не стигавши од досаде да је уредим. Признајем, нисам ни ја савршена. Има ту шта и да се искритикује. Мада мама увек откопава прошлост мог превременом рођења, кривећи судбину што јој ћер ето, не уме, како треба да веже чвор на патикама, да ме убијеш. Да су ме бар благовремено по мери докројили. Обукла би нови дрес и у мајчину отерала сав тај надувани предрасудни стрес и заиграла би без оптерећења нову игру батргања с правилима које не разумем. А, кунем се у Добривоја ми, све сам пробала. Ишла чак и у Ритопек на двонедељни интернационални семинар система везивања пертли на дубоким патикама али, без никаквог видног успеха. Отад пертле више не схватам озбиљно. Не зарезујем их и не везујем их како то остали свет ради, већ их свежем по свом патенту: "лаког одвезивања". Имам одређени проблем с пертлом, а Добривоје, иначе "дете" врло бистро и врло осетљиво, стало ме замајавати мирисима цвећа из оближње цвећаре. Како само не схвата да сам у проблему? А можда мисли "сачекаћу ја још мало, па ће се Меланија за који трен вратити назад у стварност", несхватајући да га ескивирам. Но мој колега глумац ~ размажени мајкин принц и ја нисмо исто. Нити гледаоци мере наше учинке истим аршином: колега је подржаван громким аплаузом, на мој учинак се гледа кроз лупу подозрења. Па добро, кад је овде тако онда да не кваримо.

Уосталом у мом менталном стању ништа се не мења. Него кажи ми, сад на небу, колико је сати?