Гледај ме у очи

Сигурно упловила у Нову годину, сабајле пуна неке позитивне енергије, кретох са једном од првих жеља. Искористићу прилику по сунчаном дану да се провозам бициклом пре него што зима загуди. Журим да изгурам бајк из подрума преко 56 степеника и кренем у вожњу. Тамо сам га јесенас оставила, ослоњеног о кацу са укисељеним купусом и осталом туршијом, да "презими". Успем да истрчим степениште са бајсом на леђима и стигнем без хаварије на реку. Онда цурим бесциљно и уживам на благом подневном сунцу, а покрај мене протиче оголео околиш. Бајк ми осетно иде лако. Што но кажу, иде сам од себе. Мада има дана када ми се чини да ме бајк заебава и тешко се котрља. Што но кажу, као да су му лагери подмазани песком. Е онда ме нервира што се морам напињати из петњих жила и страшно ме смара да савладам успончић до врха од Килиманџара. Али данас бајк језди. Само пичимо низводно и низбрдо. Скоро и да не морам да окрећем педале тако лагано "иде" мој бајк. Недуго потом сустигох једну жену са дечаком на бициклама. Дечак је био претшколског узраста а она ту негде мојих година. Возили су полако. Она му нешто објашњава, а дечак је пажљиво слушао, не скидајући ока са ње, а притом лако шеврдао „лево-десно“ стазом. Но ипак је дете како-тако успевало на време поново да ухвати баланс и настави да вози поред мајке. Испред се стаза сужавала и ја успорих да дете које је ионако било несигурно још више не ометем у вожњи. Па опет деси се оно што сам и наслутила. Малишан, све гледајући у њу, одједном изгуби контролу над бициклицом, занесе се и сјури у оближњу живу ограду. Није пао, придржао се рукама за ограду и успео да остане на ногама. Жена је у међувремену сишла са бицикле и стала га прекоравати, зашто не пази куд вози и не гледа испред себе... Малишан је за време њеног "богорадања" успео некако да извуче бициклицу која се била запетљала у ограду. Кад је жена завршила са укорима дечак одлучи да се брани, па јој рече: „Мама, зашто ме грдиш? -Па увек ме учиш да те гледам у очи док ми нешто објашњаваш, а то сам и радио? Мати је ћутала.

У претицању пожелех им "Добар дан". Ни клинац а ни узорна мати се не одазваше. Били су превише заузети собом. Свеједно, и овако су ми улепшали дан.