Заробљен сам и изолован добровољно у кућном притвору. Нећу бре да ме неко из нехата или намерно неспремног закашље у лице. Што да се добровољно инкубирам кад имам избор својих четри зида. Не знам како се осећају сужњеви, мени је овако "лепо", зато што тренутна принуда и обавеза за мене не важи. Све што чиним радим на добровољној бази. Питам се да ли сам до сад то могао чинити? Никад. Ето, ако боље размотрим ситуацију и ово озбиљно стање има неке добре стране. Могу се рецимо посветити жени, да јој шта у кући помогнем, ручак скувам, однесем ђубре, очистим терасу, балкон, оберем суво лишће са пелагоније...
Измишљам задатке које би ми у нормалном животу ретко када пале на памет. Чистим и дезинфикујем по кући ко суманут. Кувам иако апетит немам. Вежбам сам (жена ми је антиспортиста) а помало вежбам и са аниматорима преко нета у жељи да одржим форму и кондицију. Вежбам више него што би то обично чинио пре ове памдемије што завлада светом. За сад нико јој лека нема. Нећу да мислим шта ће бити до Ускрса...
У међувремену сачиних и свој ондбрамбени напитак који се састоји углавном из ових састојака: једна кашичица меда, један чешањ белог лука, кришка црног лука, љута осушена паприка, феферонка, чашица доброг јаког рума; препоручио бих венецулански Ron Antiquo и, једна шоља топлог пуномасног млека. Припрема: Бели и црни лук добро исцедити и додати меда. Добро измутити па додати рума и још једном мутити и у шољу сипати. Потом млеко са иситњеним феферонима загрејати и сипати у шољу. Пијем "чај" док је још врућ свако вече по шољу до две, зависно од величине шоље. Мени у сваком случају помаже. Неки виролози кажу да вирус остаје неко време у усној дупљи док се не умножи. Онда напада грло и силази у плућа. Шта ћу принуђен свакодневно да испирам уста и гурглам скуп рум, само да се бештија не запати. Здравље ми је прече од новца. Кој ће ми мој ловијана ако ме здравље не служи.

- Мушкатла! Мало скренух са теме, а управо хтедох да напишем пост о мирисној, вишегодишњој мушкатли.
Да, мирисна и корисна је мушкатла. Ја лично користим корен мушкатле за чај у време прехладе. Имам је на балкону тако да могу са времена на време да уживам у цветовима и мирису мушкатле. Данас је предиван дан и мени је дозвољено са терасе да уживам у ранопролећном сунцу. Улицом ретко ко да прође. Покоји журни розносивач пакета или лиферант готових јела и пица. Гледам на сат... подне је, време ручку. На суседном балкону млада комшиница у бикинију се за време паузе сунча. Она као и многи млади радни свет има привилегију да ради код куће. Приметивши ме да зевам у њеном правцу комшиница скиде затамњене наочари и махну уз кез. Како се оно беше зваше, Пелагонија, Пелагија, Петронија... Не Пелагија је била прва супруга Јозина, ова мала није тако стара, могла би Пелагији да буде унука. Чујем, Мила ме дозива из кухиње, да се манем "ћорава" посла, време је да ручамо. Одмахнух и ја и уђох у кућу.

 

 

([^_^])  Pájaro Campana - Juglares - la MEJOR versión