Изволите уђите, немора се изувате

Да ли смо дали све од себе и, ко је тај што овдек пушта музику?

Она: А, ко то?
Он: Па ја, ко ће други (сад зачуђен јако)
Она: Ако, ако...
Он: Ондак уреду, узнада се сад oн
Она: У реду су и остали
Он: Па био сам у реду један (сад јêдан)
Она: Уреду, уредите се још једном у ред, молим
Он: Будите коректни, не будите бес у мени без потребе
Она: Ко си ти, па да ја несмем –Паја?!
Он: Шта Ви то сматрате толико!?
Она: Све се плаћа. Све страсти, прохтеви...
Он: Шта сам Вам урадео?
Она: Причају да волиш да дрпиш туђе.
Он: Ја!? Пренеражен и узјапурен а увати га нека узетост, мисли: ово што се догађа, недогађа
се истински. Па ће (после пола сата) некако смирен, «уземљен», да каже онако без везе:
Сениша и ја највише волимо бутане паприке.
Она: Ћути - само мозга: Могла би да ти помешам све лончиће у главе - да побрљавиш
начисто.
Он: Мене, зашто молим Ве?
Она: Како се ти зовеш? –Секула, Моца, Ноца...
Он: Сениша.
Она: Сениша, иди тамо, ћути и причај нешто
Он: ...еј плови лађа а на лађи грађа...
Она: Ово је певајућа песма, јел?
Он: Могу ја то и овако: Иду два човека улицом, и одоше
Она: Сениша!!!
Он: Молим!
Она: Смеје се
Он: Опалим те голим, каже тихо, више за себе
Она: Чула сам!
Он: Шта то?, прави се блесав
Она: Да си неозбиљан..(сад шеретски мало)
Он: Зависно од прелике, а Ви сте лепа и згодна... па да Ве сачекам код колима?
Она: Откуд знаш да се зовем Лепа?
Он: Па јесте, у мојој кабини мото би те у свакој кривини...
Она: Ћути а мисли у себи: Или јеби ил одјеби
Он: Није чуо... -«ал’ је напето ко бабине сисе», не каже, само нервозно цупка ногом... Бабине
сисе напете, о њих се Сениша саплете...
Он: Да Ви испричам један виц без везе: Седе две бабе у мраку, дође деда и скине им мрак!
Она: Сениша!
Он: Ако је досадно да баталимо?