Језични сјеб

 

У граду где се пице сервирају вреле ја кризирам ових дана с буђеларом ~ прати ме тихомир ~ ми пролазимо покрај пицерије ~ ја га лиркам; неважно нешто глумим... Замаштам да сам туриста. Оно као, зеленокоса Наста, на кратко подшишана, пала с Марса. На леђима повећа ранчуга. Наста у зеленим патикицама, од задње шетње по Марсу још прашњаве, са фином црвеном марсовском прашином. У задњем џепу џинсерица метнула сам изазовно набрекли буђелар са зеленим шушкама. Па као Марсијанка имам неку натприродну моћ да се посматрам са стране и дистанце. Гледам се како фатам и упијам моје већ виђене фазоне и нехајна шећкам Булеваром. Зијам около у свашта. Са тек начетим парчетом пице што ми се пуши у руци застајем и свему се чудим, као да сам пала с Марса... Као пред огледалом видим себе како у устима жустро муљам преврућ огризак ~ ваљам га језиком и обрћем ~ пребацијем га из једног образа у други. Пошто не могу да испљунем напола сажвакан залогај тек тако на плочник, јер ми је у супротности са принципима моје фине одгојености, ја и даље муљам, обрћем и набацујем "врућ кромпир" у други образ и, чудим се сузама за које разлога нема – јер се од врелог залогаја још раставила нисам. И где баш сада, време кад му није, на мене да налети земљак са зеленим зулуфима, као Елвис Пресли што је некад имао, да затражи да му објасним коју тролу да увати до неке дестинације са друге стране реке. Ма исте смо крвне групе па се надљудски трудим да нешто изустим. Оћу да помогнем човеку са зеленим зулуфима - наши смо, ал' не иде брате! За непце ми се залепило парче врелог сира. А како да објасним зеленоме шта је пица. Како?.. У "дилеји" сам сада.

 

 

 ([^_^]) Take It Easy - The Eangels