Кафа је део традиције и редовни ритуал

Еспресо је поскупео до те мере да због скупоће, патроне и капсуле, данас ретко ко још "испаљује". А била би велика илузија веровати да је "окидач" затурен негде у времену где се не зна како саставити крај с крајем и ко кога, кад и где – хмхм… У сваком случају бум кафенијаде, коју је до јуче хранила хистерија урбаног помодног испијача омиљеног му напитка на јавним местима, по баровима и кафићима у клубовима, одједном је усахла. А сркало се, сркало од сабајле, пре подне, у подне, поподне, предвече, увече, пре и после работе. Али, авај, еспресо је такорећи преко ноћи поскупео! А до позајмице је све теже доћи. А гребатора је све више. Ајјј-ајјј-аЈ, не види се патњи крај! И све ређе се "на шољицу еспресо" спонтано позива друштво: смарач, површни познаник, комшија, рођака, колегиница, другарица, супарница, кума, сестра, насртљивко, симпатија, љубавник... Иди бре, ко да их наброји све! И свако има своју искривљену верзију приче о еспресо кризи и неопходној ескиважи позивања на кафу.
Кризирам и ја, не да није. Мада не би требало; рођена сам у знаку бика - чика бика што радозналом хмхм... Знаш шта већ. А по хороскопу који ми за данас сугерише "Та мани се и, експресно окани се, еспреса!". А хтела би с неким да ћаскам - а без друштво то није то. Ћаскати с огледалом је блесаво и болесно. Хмхм, хмхм... Било би супишка с паметним неким уз кафицу да блејимо на студиозну тезу господина Србе М.". Па ми дошло, ево баш сад, да испричам бајку о тајнама ступидног шлема и "чаролији" која настаје када се на главу стави. И како је то, кад шљаму, повећи неки шлем падне преко очију. Оћу брате, онако судоперски, на тему која не-мож-д-омане: "О колико су само сличне неке љигуше ш'о од главе смрдеше", ал немам ским. Зато се једна дилема по мојој глави све време трти: „Шољица еспреса је ништа! Хедониста увек мора да поручи дуплу порцију - а наша домаћа кафица је увек њему "потаман".  Па се вратим заборављеној традицији кувању кафе у џезви. Млин за кување кафе имам. Посуду за пржење сирове кафе такође - све ми је остало од покојних. А и скаламерију "Moka Pot" за шест шољице за моку на талијански начин имам затурену негде на тавану само треба да је нађем, а неће ми се. Меланж, макијато и капућино је неозбиљна кафица - за маштовите. Кафа без кофеина је за оне који играју на сигуришку. Пфууууј, празна и млитава ко испражњен сак. Она је за свет који се држи чврсто задатих оквира у животу. Ххмхм... и шта сад? -Мсм, доста спике и паламуђења око кафе. Одвикавај се Звоцо од јутарњо-подневно-вечерње дозе кофеина! Скапирај да је најбоље да пређеш на чај - домаћи, шумадијски. Ионако је данас залад'ело, а на прикривање истине нема више тетошања.