Каса

Она: Журите ли?
Он: Не, не журим.
Ћуте...
Он: Знате, ствар је навике... Него, како сте Ви комшинице?
Она: ћути…

А код касе шта се збива?
Касирка: Човече, шта још чекате?!
Он: Чекам да ми вратите кусур.
Касирка: О чему причате, какав кусур? - навукла је израз запрепашћености на лице.
Он: Па платио сам робу новчаницом од десет иљада, а сума је била око шест иљада, сад
чекам да ми Ви вратите остатак.
Каса: Пиииип, зврррр, тррр-тррр... 

Kаса: Опомиње касирку да је истекло време, захтева да услужи следећег муштерију.

Касирка: се узврпољила...
Касирка: Побогу човече, јесте ли Ви сигурни да сте ми дали ту новчаницу, љутитим тоном упитала је.
Пред касом ред се одужио.
Он: Јесам, јесам, госпођо, управо сте ту новчаницу уредно одложили у фах касе. Тамо где вам стоје крупније новчанице. Отворите касу и баците поглед... Уверите се да не лажем.
Каса: Пиииип, зврррр, тррр-тррр...

Каса: опет опомиње касирку.
Касирка: Преко разгласне дозива шефа филијале да дође.
Каса: Пиииип, зврррр, тррр-тррр...
Траје. Ред пред касом негодује, траже људи да се отвори друга каса.
Шефа још увек нема да се појави.