Крофна

 Oвo су крофне моје драге. Mоје три нема на слици. А како и да их буде кад сам одмах онако вруће уз сласт смазао. Сад ми се чини да су ове њене много лепше и слађе. Мораћу опет да применим стратегију крађе. Као да је чула шта сам помислио, одмах је прешла у напад речима: Знаш шта Милутине, ти си твоје крофне појео и не обилази око мојих и не облизуј се као маче око џигерице, немаш шансе - не дам ти ни једну своју крофну! Таква је моја Mила од увек била. У кући их је било шеторо деце и увек кад је њена мати или отац нешто слатко донео из вароши и праведно поделио свима исто, да се деца не би свађала. Милина браћа и сестре би одмах сногу слаткише смували, а она њен део слаткиша распоредила на више дана да  се слади. И наравно, увек је после било отимања, свађе и вриске око тих њених слаткиша. Шта ћеш судбина јој је тако доделила да се и дан-данас за њене слаткише борити мора. Тако и дана присећам се оних срећних летњих дана на мору. Кад смо три генерације окупљене код мојих родитеља, у каменитој кући врх увалице тих давних осамдесетих проводили безбрижне одморе. И скоро сваког лета је наша ћерка на море водила њену сестру од тетке Јасну. Шта су могле имати година тада? Можда шест или седам година. Ја сам им једном док смо мами крали вруће крофне из оне велике шерпе покривене кухињском крпом, дао надимке "Крофна" и "Путеркифла". Мама није показивала да зна где су нестајале крофне. Само би се као наглас чудила како те крофне у шерпи кад се охладе тако јако спласну. Таманили смо топле и мирисне крофне на плажи, седећи на топлом шљунку брчкајући ноге у мору. Један доживљај са "Крофном" и "Путеркифлом", иако безазлен, остао је дубоко у мом сећању. Наиме у приморском градићу којег смо на кратко посетили купио сам мојој малој душек и неке стварчице за роњење - маску са дихалицом. Ону пластичну цев што стрчи изнад воде помоћу које се дише. Е сада пошто је и свајина мала била исто у то време са нама на мору, требало је координирати да обадве наизменично неко време уживају на душеку и осматрају морско дно. Као гост зна се морало је прво пустити сестру од тетке да се она задовољи а потом на ред дође моје дете. И стварно лепо је почело. Мало се једна праћакала у плићаку док је друга (исто у плићаку) са душека посматрала рибице и шкољкице. Али, како је време пролазило тако је њена сестра од тетке све више нерадо препуштала Милени душек и маску. На крају сам био принуђен да се умешам и објасним Јасни да је сада ред на Милену. Нисам више сигуран да ли сам довољно «дипломатски» поступио али се сећам да је Јасна љутита бацила маску и душек у песак и почела на сав глас да плаче. А онда је кроз сузе рекла како је она овде само тринаесто прасе и да је ми уопште не волимо! Милени је била прошла воља за душеком и да би је умирила препустила је душек Јасни. Јасна је одмах престала да плаче зграбила душек и за трен поново била у води. Ја сам у том моменту искрено речено био немоћан да било шта паметно учиним, па због тога помало на себе био и љут. Милена је села поред мене и заједно смо гледали у правцу Јасне која је одавно заборавила пређашњу љутњу и сузе, него весело перајима веслала душек у круг. И дан данас кад се сретнемо или телефонирамо са одраслом Јасном кадкад споменемо догаћај и тринаесто прасе, па се слатко исмејемо сећајући се на лепа минула времена на мору.
...
Прелиставам пожутеле листове четвртог издања старог Великог народног кувара којег је још давне 1963 издала Народна Књига Београд, а мојој љубави ту да кажем Библију кулинарских вештина у наследство оставила њена покојна бака Клара (Јасна). Данас имамо мноштво разне литературе и књига које се баве вештином припремања хране. У тој разноликости рецепата сакупљених са свих страна света, елем укоричених у јефтине џепне књижице, штампаним на брзака без имало љубави, на хладном гланцаном кунстдрук-папиру, има свега што би по аутору модеран човек требао да проба, да окуси. Ја дајем предност овом старом добром народном кувару, умашћених корица од многе употребе покојне домаћице. Не само зато што тај кувар садржи или боље речено чува готово све рецепте насталих на овим нашим просторима на преко осамстотина интересантних страница, већ и зато што у мени буди носталгију за оним прошлим временима када се живело мало више на тенане. Када је домаћица не журећи и са љубављу припремала свакојаке кулинарске ђаконије за своје најмилије. Та света књига је постала и наша оаза мира и спокојства око које се тискамо док листамо тражећи једну посебну страну. Ону на којој још стоји залепљено парче осушеног теста за крофне неким случајем остало ту са Клариних прстију. Данас, ово модерно време осим журбе и јурњаве за можда и непотребним стварима не допушта људима да застану и предахну. Модерном човеку брзи ритам живљења не дозвољава да се дуго задржава у кухињи. Корак два до фрижидера и готова храна је у микроталасној рерни за пет минута готова. Све је испланирано у минут. Једе се брзо онако уз пут с' ногу или седећи на степеницама зграде у којој се ради. Журно гутамо несажвакане превелике заологаје бургера не примећујући шта управо једемо и да ли уопште једемо онако занесени проблемима које смо из канцеларије понели са нама у паузу која сваким залогајем неминовно истиче.
...
Мој фаворит је србска крофна. У мало млака млека раздробити 20 грама квасца. Грудвице квасца у млеку добро кашиком раздробити. Квасац мало посолити, ставити коцку шећера и толико брашна колико је потребно да се добије житка маса. Метнути квасац близу штедњака, покрити га чистим салветом и оставити да кисне. У казанче за снег ставити комад масла, 3 жуманцета, кору од лимуна, мало шећера, ½ килограма просејана брашна, млека колико брашно захтева, и то све добро мутити заједно са квасцем који је већ ускисао. Радити тесто варјачом све док не почне да се одваја од суда. Густина теста за крофне мора бити ређа но за савијачу од кисела теста. Овако умешано тесто ставити на топло место да кисне, али никако непосредно на ватру. Ускисло тесто изручити на даску посуту брашном, развући га оклагијом у кору дебљине једног прста, па чашом или калупом за крофне вадити од теста погачице, ређати их на чист столњак, покрити салветом, па оставити их да још мало кисну. У мању шерпу ставити ½ килограма масти, па кад се маст добро загреје, спуштати погачице на врелу маст оном страном на којој нису лежале на столњаку. Румено их испржити, а затим вадити решеткастом кашиком, стављати их на округао тањир и посипати шећером замирисаним ванилом. Уз крофне служити пекмез од шипака или који други пекмез, а може домаћица поступити и на овај начин: пре спуштања у маст, у средини сваке погачице нека направи удубљење у које ће, кад крофне буду пржене, стављати пекмез.
...
У Великом народном кувару постоје рецепти за:
Индијанер крофне.
Ишлер крофне.
Крофне од кромпира.
Крофне од кромпира са сиром.
Од пиринча крофне.
Принцес крофне.
Пуњене кестеном, са какаом, са маслом, румом, са шунком...
Српске крофне.
Шприц крофне и шприц крофне на други начин...

Е, сад ако ме питате шта је крофна? Да ли је крофна колач или, припада у пецива или нешто треће не бих знао да вам кажем.
Стопостотно могу да кажем: Кад год ми се за то прилика укаже ја крофну, без питања дали смем или не, сместа смажем.