Куд са мном

Како то да нико од надлежних из градске управе за контролу прописног градског паркирања, годинама не реагује на моје указе о непоштовању и систематског урушавања пешачког права у мојој градској четврти? Са обе стране булевара постоје тротоари за пешаке које пешак годинама већ не може да користи. Миц по миц тротоаре узеше под своје околни станари. Испарцелисали по њима своја паркиралишта само њима видним линијама ограничења и сад са "правом" незаконито паркирају своја аута и то, у два реда - све браник до браника. Баш им фино дође под прозором на око да имају ауто а да не морају да страхују од потплаћених контролора, ретких зверки јер, нигде их нема кад затреба. Па се сад питам, ако је мени пешаку прописано да тротоар искључиво користим, а нисам тица да прелетам паркирану плехану змију зглавкарку, куд са мном? Где да се денем ако се овако стање отегне за дан-два, недељу-, месец-, или годину дана... може и више деценија. Куд са мном ако то дивље паркирање прераста у традицију? Шта да радим ако још и улична зебра из несношљиве носталгије здими у Савану? Како ћу онда да пређем на другу страну улице? Да огрнем флуоресцентни прслук не иде бре, плава боја је овог лета доминантна. Плави ајлајнер осенчава дашак гламура а недостижна сам уз помоћ бронзера. Да палим ротационо светло, а то не сме тако. Кажњава се јакако. У недоумици сам, не знам шта да радим? Са носталгијом се присећам прошлог времена кад је тротоар био намењен само пешаку. Макар и излокан и нераван дигнут моћним жилама старих планатана, и са зјапећим рупама од канализације. Јер често канализационе шахте остају без металних поклопаца, које сиротиња дипише и продаје као старо гвожђе, а из гриже савести као позор рупе поклапа картонском амбалажом аматерски офарбано јарким бојама воденим бојицама. Узела би ја у обзир могућност да занесена у мислима превидим опасност и нагазим на картонски поклопац, само да је могуће вратити то стање на улицама мога града. Овако ...