Купатило

Било је лепо док је трајало. Раскид јесте гадна ствар, зато ваља што пре клин клином избити!

Колико је данас тешко наћи слободног мајстора посведочиће и овај мој пост. Сви су нешто заузети, пребукирани недовршеним пословима. Нико да се смилује и помогне. Нудим далеко више од тржишне цене. Ма какви, мајстори ни да чују за мој акутни проблем. Они уљуднији потруде се да посаветују  неопходност што ранијег заказавања термина. Од летос тражим мајстора за свеукупну санацију и проширење купатила. Желим да избацим све из њега: Сећања, њену слику из огледала, дотрајале елементе, из моде изашле керамичке плочице застарелог дизајна и боје, пожутелу и опасно напуклу клозетску шољу. Каду у којој смо својевремено, бивша и ја, у пенушавој топлој и мирисној купки, обавезно уз чашу-две шампуса били срећни.

А пропас је наша почела ситним чаркама...
Она на мене насрће:
- Лажеш и вараш ме, идиоте. Да те трпим више нећу. Идем, а ти, са том зеленооком курветином, нађи срећу - такав мени више не одговараш.
Ја њој одговарам:
- Да куваш не умеш. Док пеглаш ти ствари још горе згужваш. А знаш и да вараш... оком да
шараш. Идиии!
На крају на малом кухињском столу прекривеним избледелом мушемом остала је одгурнута, скинута бурма. Нервозно је стезала рукама ташну у крилу. Као срна напета спремна сваког трена да устане и пође седела је, у закопчаном капуту на ивици столице, окренута прозору и одсутна гледала, ко зна где, у ко зна шта. На послетку и отишла је одневши са собом све што је имала, осим дебелог говнета не пустивши воду за собом и залупивши вратима олакшана нестала за навек из мог живота. Остало је да смрди све што на њу подсећа.

На крају стигли мајстори. Мааа, гушим се у прашини док ме очи сврбе и гребу као да су у фишеку од шмиргл папира. Отварам прозор, да излуфтирам – мајстор урла «затварај прозор, човече, оћеш да најебем, да назебем!». И зато, не одустајем и стрпљив трпим ларму бушилица, чекића, шкрипу лопата што купи срчу разлупаних плочица и прашину која се шири по кући. Немилосрдно разваљују и кидају прошлост - а све је у шуту, у прашини да прст пред оком не видим. Само чујем надрканог мајстора како се дере, риба шегрта, што час час потрчи напоље у двориште сав зацењен од кашљања. Кућа ми је у сред зиме као после натиног бомбардовања. Развалили су зид што је делио купатило од мале кујне у намери да их споје у веће купатило, кад већ њу и мене више нико на свету спојити не може.
Лудило је трајало две недеље али се на крају исплатило.

 

Данас смо моја нова зеленоока и ја у јакузи. Музика тиха - весело, весело прослављамо уз шампус пространо ново купатило.