Мајстор Лаза

Унашем крају живи и ради Лаза, на далеко познат мајстор универзалац. Тај ти је мајстор човек од поверења. На његову се реч можеш ослонити. Кад он обећа да ће доћи у толико и толико сати, нема те силе да га у тој намери омете. Стиже Лаза, ако не пре, гарант тачно у минут у заказано време. Мајстор Лаза је мобилан, те не зависи од градског сабраћаја и њиовог реда вожње који зна да омане за сат-два, како-кад и у које време. Раније је био принуђен да се воза са једног краја града на други таксијем, па баталио због скупоће и учесталих гужви на закрченим градским улицама. Решио претпрошле године да купи робуснију бициклу на електричан погон. Приколицу за алат је мајстор Лаза сам конструисао и направио у својој радионици код куће. Приколица има више ладица за сваку врсту алатке и материјала који потребује. Од тада је наш Лаза бициклизован. Спреман да у свако време крене на одређену радну дестинацију, необраћајући пажњу дал' напољу влада невреме. Са друге стране мајстор Лаза је лепо васпитан човек. Кад на врата муштеријска дође прво се представи ко је и шта. Сачека да га он позове да уђе и покаже му где је објект који проблеме муштерији задаје, стрпљиво саслуша где и шта муштерију тишти. За први контакт Лаза у радном мантилу, из кога ретко кад излази, увек има пар папуча које на ципеле назува чим крочи у туђу просторију, због хигијене. Почим стекне увид у проблем и окружење и добије прве утиске о личности испред себе, одлази по потребан алат и материјал. Ретко када се дешавало да мајстор Лаза већ унапред нема при себи све оно што је потребно за решавање проблема. Рекох мајстор Лаза је универзалац. Па да, тај је у стању да поправи све од шиваће игле до локомотиве. А временом изучио је што-шта и о људској нарави и понашању. Постао је савршен и стрпљиви слушалац пун разумевања за проблеме саговорника на било коју тему разговор да крене. Док ради не жели ништа да окуси и да попије. Са собом увек носи термос са чајем од шипка и то му је довољно. Мајстор Лаза је увек насмејан, стрпљив и сталожен док ради. Никада не показује колико је проблем замршен напротив, смирује и уверава тако умешно муштерију да ће квар убрзо отклонити, тако да овај заборави на Лазин апел и стане опет да нутка мајстора ракијицом, коју својеручно пече и које овако добре нема у целој Шумадији. Ретко, али стварно ретко када је Лази било потребно више од једног термоса са чајем од шипка, који му је количински био сасвим довољан од јутра до мрака. Лаза није дерикожа, мада би лако могао да се угледа на конкуренцију око себе. У више наврата муштерија није била у прилици да му плати рад. Радио је и на вересију и уз попуст од тридесет посто за пензионере и сиромашније породице са више деца. Њима чак ни руке није наплаћивао, само је материјал и то на отплату на рате - кад имају да му дуг плате. У време беспарице и многобројних економских криза које је у свом радном веку доживео, диринчио је без одређеног рачуна, уз мото "дај шта даш, ако шта имаш - ако немаш нема везе". Лаза живи сам у малој кући његових покојних родитеља. Скроман је човек без већих прохтева. Не иде никуда а и како би поред толиких обавеза. За живот му није потребно много и све што заради одмах уложи у преко потребан алат и материјал. Ипак, поред толико хвале, постоји и оно али! А о чему се овде ради? Елем, већ неко време почела је да кружи нашим крајем гласина (вероватно проистекла из уста завидне конкуренције) да је наш Лаза једна мајсторска шепртља. За кога важи она народна изрека: што Лаза уради то држи воду док мајстори не оду.
Мислим да је ово неправедно блатњење мајстор Лазе типично за нас. Лакше је као странац пробити се у белом свету и бити на добром гласу, него наш човек у свом родном граду.