Маза

Била је касна јесења ноћ кад је посрћући сишао са пута и упутио се покрај порушеног гвозденог моста ка реци. Недуго потом доспео је на обалу и прешао преко шљунковитог спруда до воде. Непромишљено је загазио у воду и намах осетио како утања у приобално житко муље. Осетио је како му вода продире у ципеле и натапа ногавице. И већ са првим корацима стајао je до паса у брзој води. Није се поколебао, предао се води и одлучно наставио да гази даље усмерен ка другој обали. Од попијеног рума, са којим је вечерас опет претерао, завртело му се у главу. У почетку замајац крете полако а онда стаде да витла, узе маха, и он посрну. Затетура се што од пића, што од силине воде, која му је сада досезала у висину груди и претила да га сваког часа обори и поклопи таласима. Инстинктивно се исправио и прибрао. Сако који је добрим делом плутао по површини воде повукао је рукама на доле; питао се може ли се проћи живот без осипања и на сву муку некако га на крају закопчао. Крете опет даље. Под притиском водене силине која га је код сваког трећег корака враћала један корак назад, бауљао је узводно ка другој обали покушавајући да одржи замишљени правац кретања. Иако припит није се дао да га вода однесе подаље од места коме је стремио. Овог пута је по сваку цену желео да изађе на право место, а не да га вода однесе опет даље низводно. Ко зна колико дуго потраја тај његов прелазaк на другу страну реке. Тек гвоздени мост остаде да се назире само као тамна силуета. "Милане, мораш напред... само полако, немој да те струја предалеко одгура!", бодрио је себе да издржи. Једва се некако дочепао друге обале и исцрпљен и прозебао одмах се сручи на тло. Лежао је на шљунку и равнодушно пустио да се мокра кошуља и панталоне стежу око коже. Непомичан зурио је у тамно небо још без назнаке праскозорја. Уста му се сушила а осећао је и силну жељу да припали цигарету. Но пре него што се машио за пакло у џепу од сакоа, схвати да су цигарете заједно са кутијом шибица натопљене водом и неупотребљиве. Разочаран одбаци ту мисао и поново се вратио њој. Бринуло га зашто је тако дуго нема? Није га ваљда вода опет одгурала предалеко од њиховог места састанка? Ослушкивао је околину очекајући да ће се свакога часа из шипражја појавити. Покуша да дозове керушу: "Мазооо, овде сам, овде на спруду!", али из њега се није чуо глас само су се уста немо померала.

 
([^_^]) YouK trio - Live de l'Espace - Mazurka des Croissants (P.Heitz)