Механизми одбране

Да ли нудите механизме одбране? Стручну помоћ у вези поновног успостављања равнотеже након граничног поремећаја личности настале под утицајем вишегодишњег свакодневног спољашњег импулса беса и стреса, а чији узрок знам, јер лежи у неочекиваном и самовољном и добровољном одвезивању једне ми подмукле пертле што ми се мота око ногу. Тачније, само око једне ноге - леве цео један животић. А све је више подстакнуто утицајем свесног потискивања чињенице "да ме излуђује", те сам немоћна и не успевам да укротим то нестабилно расположење које у мени дивља и расте, кулминира и кључа до те мере да на крају морам да експлодирам и станем ватрено да терам у мајчину све око себе.

А како и не би кад је судбина пертлу скројила таман толику дугачку да не саплиће, него ме мокра и ледена пипка и кад-кад само змијски пецне по голој кожи. Баш по оном месту где је срозана сокна. И тад пукнем! Дође ми да полудим, да је зубима искидам, а не могу. Да је искидам могу - није да не могу, него како ћу онда са патиком без пертле да сиђем низ Булевар? То ми је још више шашаво, па попуштам дизгине. Не знам само докле ћу још моћи да опстанем нормална овако у процепу што ме свакодневно све више живчано ждере.

Можда сте Ви алтруистички наклоњена особа имате у џепу неко решење око ефективног постизања растерећења моје антиципативне напетости и "црно-белог" размишљана у вези те проклете пертле?

Желим бре дефинитивно да се ослободим ове нестабилности што мрачи светлу ми каријеру коју управо мукотрпно стварам. Хоћу здраву одбрану до коначног духовног прочишћења. Да ми се отворе очи и укаже пут ка менталној равнотежи, који ће ме приближити нивоу потпуне равнодушности према ландаравој пертли. Да ми буде "пала мара-пала сара" или како Милан каже: "Баш ме брига што ти пертла око ноге ландара, тра-ла-ла, тра-ла-ла. Важно је, да тебе воли твој Миланче".