Мица Алапача

Мица је била и остала покретна разгласна станица. Све што јој човек повери, будите уверени неће дуго да "држи воду" и увек ће у јавност да процури. Питање је само времена. Кога год да сретне језик њу толико засврби и примора да новости избрбља и својом бујном маштом још и докити. Сви познају Мицу Алапачу па и прислушкивачи. Али, за чудо кад упиташ народ за њу сви врте главом и равнодушно слежу раменима. О њој лично нико одређено да каже не зна. За њих она "нити смрди, нити мирише". Једноставно, Мица је особа без профила. Њен досије је сведен на нетакнуту корицу у рафу мемљиве архиве са једним празним, ожутелим листом папира. Ништа! Па чак ни усеротина од мува на њему нема, толико је њен досије стерилан. Како је могуће да је најпознатија алапача ове планете, Мица Алапача, играчима из сенке са "нај-нај" опремом толика непознаница. Како је могла тек тако да им се измигољи из разапете мреже. И још да им "шустер-матом" разоглави систем да потом уследи штуцовање кадрова, те многи врсни дриблери, на врхунцу својих каријера, не дочека пензију због прашине која се била подигла око "енигме" Мице Алапаче а и њихове неспособности да ту загонетку разреше? Једино за Симу Ћутицу, Мица, није била Јаворка из брдовитог шпанског села. Али, осим њих двоје, о тој њиховој вези нико други није могао ни да наслути а камоли да је ишта подробније знао. Састајали се они кришом два-три пута недељно. Обично у вечерњим сатима крај реке у малој напуштеној воденици. Око уговарања "рандевуа" домунђавали се искључиво телепатијом. Мица је са великом одбојношћу и подозрењем гледала на та модерна чуда која служе данашњој комуникацији. Она се намерно пребацила назад у тридесете прошлог века, а на пијаци је плаћа искључиво готовином. Мица је зашла дубоко у четврту деценију живота - лепушкаста је неудавача. Да је на време могла да се уда, могла је. Кандидата је било на претек. Лепеза избора је била широка, па је могла да бира и комбинује до миле воље; богат и леп, богат и паметан, само богат. Али она на крају послуша своје срце и одабра њеног наочитог Симу. Мица не верује у институцију "брак", а више од свега цени своју слободу. Зато је Сима, Мици, морао свечано под заклетвом да обећа да је никада, никада, никада, неће просити. Крију они своју љубав од других зато што Мица тако жели. Неће да подсмевачи и дромбуље около по вароши шире причу о њима. Како за њу тако је и за Симу Ћутицу њиова веза постала табу тема за јавност.

([^_^]) DÚO DEL MAR, QUISIERA SER TU SOMBRA (VALS)