Морални пропуст на семафору

Док се на семафору не упали на "зелено" ништа друго ти не преостаје него да чекаш. Ти си пешак. А пешак у "провинцији" мора да се начека док прође "црвено". На другу страну може се само када укључе на "зелено". Шта ћеш, таква су правила игре коју спроводи регулатор. Бог саобраћаја са белим рукавицама на рукама по свом нахођењу одлучује кад и коју ће од две боје да укључи. Господину се очигледно не жури. Има службу и регулисано радно време и дебело натронтан лако ће овде да одстоји своју смену. После ће да га покупе и колима одвезу некуда у заклон, где је топло и угодно. И зато му се не жури, него изазива и само чека, да неко иступи и прегази правила игре, па да му наплати казну за непоштовање саобраћајних прописа. Док се гневна премештам са ноге на ногу у платненим патикама једна старица са цегером у руци као да ми чита мисли, па ће ми рећи, тога пре није било! А ни практиковања "увезеном" претераном строгоћом с прикривеним генетски модификованим службеним манирима. А није било ни семафора на сваком ћошку. Него је господин саобраћајац заводио ред у саобраћају испруженом руком и с пиштаљком у устима. И чим примети да неко старији чека одмах зауставио проток саобраћаја и допусти старици да га она ухвати под руку. Онда је пажљиво преведе преко улице. За то време су кола имала да чекју! Некада је грађанин а поготову старији свет или мајка с дететом у ове вароши имао неки виши статус поштовања, него данас! Ех, друго је то време било и човек је имао душу, па и саобраћајац ћерко, јада ми се старица у танком пролећном мантилићу са цегером у руци, припијена тик уз мене. Колебам се да ли да искорачим на зебру док је "црвено", па шта буде?.. Ма, не смем, приметиће ~ треба преживети до првог, а данас је тек десети. И зато послушно стојим на овој бесплатној мећави што немилосрдно насрће на моје лице и боде ме у очи. Вртим палчеве кроз рупе на штриканим рукавицама без прстију и "стрпљиво" чекам а по табанима осећам да ме сврби, а прсти на ногама зебе и полако почињу да се коче. Доклеће још?!. - Ваљда ће господин ускоро да се смилује и пребаци на "зелено", јавља се опет забринута бакица која се већ неко време уз мој допуст једном руком придржава за мене. - Хоће, кажем и узимам јој цегер из оне друге дрхтаве руке. Иза нас је све више нестрпљивих људи, огорчена маса која прети свакога часа да преплави плочник и протесно се разлије по целој завејаној улици.