Мсје Палибрк

Човек који је малочас завио у паркић одабрао је стазу која је водила поред моје клупе и ка излазу на другој страни парка. Кад приђе скоро на дохват руке човек изненада стаде. Стави руку у доњи џеп спортског сакоа, очигледно тражећи нешто важно. Пошто у њему није нашао тражену ствар претражи и други џеп. Па прешао на унутрашње... опипао панталоне спреда и отпозада, тако да претраживање силних џепова потраја неко време и мене прође знатижеља да сазнам шта он то уствари тражи. И управо кад сам одлучила да се опет вратим прекинутом читању, његово се лице разведри и он извади, однекуд испод џемпера, згужвано пакло Нишке Мораве. С пажњом је са два прста извукао цигарету без филтера а пакло вратио поново у џеп. Принео је цигарету устима и вешто је облизао језиком са свих страна. Тек сада приметих да је човек носио бркове и одмах ми у очи паде ожутели детаљ испод његовог носа који га је одавао да је страстан пушач. Затим је наквашену цигарету ставио у уста, принео упаљач и притиснуо... варница је севнула, али није вредело, упаљач остаде без пламена. Покушао је још неколико пута, но опет само варнице, упаљач је очигледно био дефектан или празан. Скоро резигнирано покушао је и задњу варијанту и стресао упаљач неколико пута, као да је тиме желео да извуче и последњу кап бензна из коморице упаљача. Када је мислио да је доста престаде са тим и пинесе упаљач још ближе цигарети. Покушао је поново. Овога пута још енергичније је притискао палцем на точкић... и гле! Ненадано је севнула варница и намах из упаљача сукнуо велики пламен и у трен ока закачи његове бујне бркове. Човек је успаничено рукама отресао ватру са лица. За мене посматрача био је то трагикомичан призор. Ипак пришла сам и у лице му просула допола испијену флашу минералне воде. Човек је отресао воду, па рукавом од сакоа обрисао лице. Када је поново дошао себи он захвално климну главом са допола нагорелим брковима. Окренуо се и без речи вртећи главом удаљио се. Отишао је својим путем а на шљунковитој стази остаде да лежи једна незапаљена згужвана и мокра цигарета без филтера и онај погубни упаљач.
Бркати човек ме није препознао, можебити због претрпљеног шока. Шта знам. Ја њега јесам. Био је то мој покојни стриц. Није вредело дозивати га, већ се био поприлично удаљио, а и чуо ме засигурно не би.