Надрипесник

У праскозорје, плавичастим јутром,
између тмине ноћи и сванућа -  
док срчем врелу кафу
кренем мислима у надреалну природу.
На планину недоступну
по невин штоф за чежњиву строфу.
Која ће замирисати на росу,
дочарати женску ногу босу како гази по мокрој зеленој трави.
Која ће описати њену коврџаву црну косу
закићену сањивим шареним цвећем младога јутра.

Ал оћеш... сав сам некако био запетљан,
небулазан, неушниран, замршен,
недотеран, необријан, непочешљан.
Сав јадан, поспан и надстваран.

А више сам но спреман био да пођем и ето, напослетку кретох.

Ишао сам ја узбрдо иха...
корачао тако нека корака два.
А онда морао да станем, мало да преда‘нем.
Мозак да оплакнем, пре но што узбрдо кренем даље.
А богами, осећа сам да ће до горе бит тврдо.

Па помислих: стари, џаба ти пентрања - батали!
Мањка ти кондиције и фали концетрације.
Климаве ти мотивације за озбиљне операције.
Врати се назад у јаву.
Ко човек на миру попиј каву.
 

([^_^])  SERGEI TELESHEV J. S. Bach Toccata and Fugue in D minor on Accordion