Нека сам лист

Нека сам лист
што пролеће у зелено одева.
Пупољак млад на тананој грани
Дете да га бере и радосно покаже га мами.

Нека сам лист
што сиву шуму у зелено боји.
Хлад да дајем оном што одмара,
што са српом чека да замине јара.

Нека сам лист
убран на дечијој руци - нек учи да пуца.
А кад у том успе и друга задиви
срце од радости јако да закуца.

Нека сам лист
на ветру што трепери и шушти
под кишним капима неком без амрела
да пружи склониште.

Нека сам лист
сунцокрета што се ка сунцу окреће.
Лист ловорове гранчице савијене у венац
што се у часту песнику, уз песму,
на главу меће.

Нека сам лист
макар јесењи и жут.
Са гране што склизне и падне на пут.
А ти да га скупиш, јер ти је баш леп,
пажљиво га ставиш у малени џеп.
Путем, све до куће, провераваш
да ли сам још цео, овакав трошан и увео.

Нека сам лист
што стављаш у књигу;
Тамо где си стала смешком док одгањаш
јунакову бригу.

([^_^]) Chopin - Nocturne in C sharp minor 'Lento con gran espressione', B. 49 (Op. posth.)