Одраз у огледалу

У модерном времену данашњем кога диктира паклени темпо живљења, тешко је застати, предахнути и пронаћи себе, а да притом човек не ризикује да изгуби корак са силним и радикалним променама, како у пословном, тако и у приватном животу. Него је приморан да се перманентно едукује, дошколава, растрчи се по беломе свету да присуствује још једном семинару о здравом животу, који ће водити елитни гуруи традиционалне и народне медицине.
Иду људи, боље рећи трче тамо, као да је џабе све то, мада зна да није тако... Захуктала маса модерног човека, преокупирана својом пролазношћу, у егоистичној трци животној која "меље" све посустало пред собом, у журби је да спасе по сваку цену што се још спасити може.

Агресивно настројеном ћосавом пиринчу пукну живци у тридесетипетој, чим примети прву седу длаку на брадици. Тај се при осипању не предаје и не препушта у руке летаргичној равнодушности, већ свом снагом грозничаво отима од живота што више може како би сопствени процес пролазности на свемоогуће начине саботирао.

Чини то првенствено обичном гумицом за брисање. Ако не успе гумицом, онда смишљено приступа купкама, ботоксу, козметичким бјути-препаратима, операцијама или чистом обманом себе самог. Прибегава разноразним радикалним дијетама и дугогодишњим веганством. Па кад ни то не помогне једе се само вазух. Пробаће и јогу, пилатес, џогинг и целодневним вежбама и даноноћним трчањем до изнемоглости по пустарама и убитачној врућини не би ли још малкице остао у балансу са младошћу.
 
Од изнемоглости, изнурености и изгладнеo, сама кост и кожа, одромбљена на лицу, по рукама и стомаку а задњица му наличи на спарушену дуњу.

Они су (сада у множини) сама сува рага до суве раге. А зашто? Само зато што им је мозак испран идејом „вечном младошћу, која у животу не пије воду. Зато је та клијантела заклета у издрж до краја, замађијана од белосветцких гуру мајстора и свезналица, који ваљда држе кључ младости.

Па опет и једни и други прошлост доживљавају на исти начин. Они који не имаше времена да се боре против пролазности остареше на пречац, природно. Мањина, ако има среће у животу и преживи до старости, остари исто само мало другачије.
Неке од оних неприродно подмлађених је просто немогуће у старости препознати. Не личе више на себе саме. Од некада младих и снажних људи сама је сенка од њих остала.

Али, ако упитате и једне и друге како доживљавају пролазност, одговориће вам на исти начин. Рећи ће да се осећају младалачки све док их одраз сопствене пропасти у огледалу не отрезни и болно схвате истину: да младост брзо прође.

([^_^]) Traktor kolo - Radojka Živković i orkestar Vlade Panovića (uživo)