Октобар

Из црквене порте недељна звоњава допире и
разлеже се Вртом божјим;
преко разиграних и безбрижних
дечијих куждравих глава.
Октобар је. Дан сунчан.
Свуда около шуштаво злато.
Богато Михољско лето
Божјом дарежљивом руком дато.
Раздрагана, у цики, ми деца,
ваљамо се и "грудвамо" грудвама од шушкавог злата
док нам суво лишће пада у
недра и иза врата.
Коликогод сада хладна киша да ромиња и пада
не вреди јој ништа, јер не може
да ми замагли поглед на тада.
Да пред собом не видим ту Недељу
сувим златом искићену.
И себе, дечака, некада давно у октобру.