Ожиљак

 

Откидам се од стене и ширим руке модрој води.
Падам са висине попут звезде падалице.
Неустрашив хрлим стрмоглавице хладној дубини.
Следећим треном да у њ` зароним.
Зарањам.
Са благом језом са сланом водом се стапам
Tраје ...
Израњам напокон на површину.
Горе, на стени, скамењен врисак њен видим.
Окрвављене главе питам,
Мама шта је?