Паламуђење уз штрикање
Каже моја другарица Маја док пишки иза дрвета: а шта ако је Земљица наша васионски брод, Нојева барка... - Шта?! Ионако je много тога необјашњивог око нас. Може бити да нас је оваке неваљале Свемоћни избацио без ичега у Мрак и залупио врата за собом. После, у хаосу, можда се неко злочесан "смиловао" на нас и убацио кришом у нашу барку - лошу копију свега живог што у његовом свету постоји. И питај бога колико дуго лутамо тако Свемиром у потрази за новим извориштима Светлости попут свитаца. Па када је пронађемо, у њеној орбити остајемо све док млађана звезда не свене. Онда опет купимо прње, откачињемо се са тог места и јездимо даље свемирским простором у потрази за следећим Сунцем. Може бити да су људи на овом броду машине. Роботи најновије генерације. А шта им је сврха и чему служе не би знала ја да објасним. Само мислим ако им се век функционисања састоје у томе да једни друге ометају, саплићу и елиминишу жељни супериорности, и моћи, онда мора да много тога не „штима“ у њи`овим мозговима. Зато молим узвишена племенита бића - која нас редовно посећују - да што пре апдејтују ове дефектне машине пре него што и за тај ремонт не буде прекасно.