Плагијат

Врхунска хармонија преписивања зове се плагијат.

 

Ископаo сам ових дана нешто од прашњавог копипејса што је урадила моја бака још у прошлом веку и оставила мени у наслеђе. Тренутно нисам баш калибриран да нешто паметно напишем. Нисам у стању да из сопствене "јаловости" створим нешто оргинално а своје. Немам ни времена, ако баш хоћете да знате. И не исплати се брате. Шта ћеш, времена су таква дошла да се мора брзо живети. И стим лудилом које је и мене захватило неста времена за креативност. Ко ће данас још да лупа главу око тога. Данима да пегла столицу осмишљајући начине како да се избуши рупа на саксији. Ајте молим вас! Па на ту фору је дошао геније још у време Глиненог доба и патентирао га! Да, да... још онда је човек мислио на све, само му време није ишло на руку. Знате, те се тапије бестрага изгубише у временском вихору. И не чуди што је данас и поред савремене технике просто немогуће утврдити чији је изум био. И шта сад? Рупа на саксији. Рупа без дна у истраживању. Рупа настала у закону. Грнчари се праве луди и копирају изум непознатог генијалца јефтино, оћу рећи забадава. Ћутке масовно буше рупе на саксије и богате се, а за изум не одвајају ни жуте банке. Ако је тако нешто "неморално" допустиво, што онда мој копипејс да дође у конфликт са моралом? Ја ту не видим логику. За мене је то само трампа идејама. Не може бре увек да сине оригинална и духовита идеја! А принуђен си свакодневно да објављујеш по неки нови чланак. Па изморен тражиш начина како "норму" да испуниш. Напросто си принуђен да балансираш на танкој жици између морала и неморала покушавајући да дигнеш коју туђу "оригиналну" реченицу или "штос" а да се не примети. Или се примети, ал остане у оквиру толеранције. И дипишеш тако док не саставиш нешто опипљиво, да не кажем рацку, тј. интелекуално супериорна нагваждања на тему "плагијат".