Плаво јутро - бели сан
Сетих се мајчиног савета које ми је, док сам још био мали, често давала пред спавање. Ја би већ био у кревету када је она ушла у собу са лончетом топлог млека. И док сам испијао топло, замеђено млеко, из плавог емајлираног лончета са белим туфнама, подсећала ме да не заборавим изјутра, пре него што отворим очи, прво на лице да развучем осмех и себи пожелим све најлепше у новом дану. Подвлачила је, са уверењем, да Дан то јако воли и да ће ми, ако је добре воље, испунити све жеље. А ако и не испуни не мари, важно је сабајле добронамеран да устанем сине мој. А то не кошта ништа, рекла би милујући ме по коси. Узела лонче и уз „лаку ноћ, спавај лепо чедо“ тихо напустила моју собу.
...
Тргнут из сна још се више шћућурих испод покривача, којим ме је с пуно љубави покрила Гиноида пре него што је широм отворила прозор. Мисли ми се опет вратише на сан који би прекинут малочашњим лавежом паса. И присетих се намах како сам у сну до паса газио кроз хладну воду а на леђима, бољеречено око врата, носио белу скотну керушу. И док се она узнемирено врпољила и успаничена цвилећи гледала у тамну воду њен меки трбух, једино топло у сну, убрзано и неравномерно се дизао и спуштао док сам ја дрхтао од хладноће и босоног пипао по муљу да не нагазим на који орашак идући пажљиво ка другој страни обале. Сећам се да сам је све време речима умиривао, уверљиво тешио, да се не боји и да ћемо брзо прећи воду. И то је све што је од сна остало било. Остао сам пробуђен под покривачем још неко време док се поновни лавеж не утиша и сасвим престаде. А онда полако развукох лице у какав-такав осмех. Збацих са главе покривач и отворио склопљене очне капке и тихо пожелех јутру «Добро јутро!». Из кухиње је допирао диван мирис тек скуване кафе пропраћен музиком коју волим. Опет је неко потрефио мој укус и одабрао Срђана Марјановића и песму "Драгстор", мој овојесењи хит. - Ајде дижи се Срђане, кафа је готова!, из кухиње чујем једноличан метални глас - дозиве Гиноиде, мог хуманоидног робота конструисаног за кућне послове. Лепо је почело помислих. Две жеље ми је дан већ испунио.
([^_^]) Srdjan Marjanovic - Dragstor