Плот

Душмани се сладили
Дуго су туда кадили
И живом опело му држали.
Докази им нису требали
Унапред су суд свој имали.
Многи се од циркуса оградили
Већином су наоколо зевали
Поједници су већ давно здимили
и притом му плот урушили.
Сад, је бар мирно. И пусто.
И коров џигља без журбе
Из цигле и разлупаног црепа.
Зид трошне куће се извалио
Штрчи ко поломљено ребро и рже на вечно небо
Јер нема потребе за плаветнилом.
Замукло је све.
Само ветар прошлости вије високу траву
И баје, куди и проклиње.
Тугује небо за песмом. За смехом.
Младежи више нема коло да покрене.
На цветној ливади пуној божура.
Под ногама земља да се затресе.