Подневно гледање у шољу

Поремећене еуритмије
Заглављена између "ни ту, ни тамо"
Опсењена заблудама
Не примети да бушан је брод.
По обилних киша, заклати се целоћа
Набујали таласи, тешки сада прете
Желе да је сможде и да је униште...


Видим: криву линију... рибу... jaoоо, риба не ваља, лутко!
- Ево и жену с нож у руци, видим. Трачеви, мржња, штета... aууу, тебе ће нека "разгажена деветка" са посла да напакости. Ово симболише на бригу. Чувај се лутко трачева љубоморних људи.

Преиспитујем се јесам ли ја још своја или већ половично припадам овима што ме својатају иако нисмо никаква родбина? Мора да сам слепо улетела у паукову мрежу коју око мене месецима стрпљиво и спретно исплетају. Упетљана у њихове смицалице, са скученим простором што ми великодушно доделили, могу сад да се батргам, противречим и протестујем до миле воље без икаквог изгледа да их се отарасим. Ако тако ми и треба чкапи ми ћорава!
А можда и није све тако црно него ме лечке обавио ружан сан? Можда и нисам буквално сатаром преполућена; мада осећам да сам раскидана а део мене је у чељустима прерушених хијена.
И не вреди да дилемишем и да се батргам и рвем са зверињем док они чине са мном шта им је воља. Да отимам парче по парче себе из чељусти њини и у цело се крпим. А да бежим овако поцепана на две полутке исто нема сврхе. А морам. Само како да ускладим самовољне ландараве делове себе у једну целину. Како да се из сна ружног истргнем? Да баталим посо... Ма то не долази у обзир!

Него колко ти дођем за ово гледање у шољу?


([^_^]) Saban Bajramovic i Juzni Vetar - Kasandra (Audio 1997)