Предосећај

Предосећала сам да ће ме зезнути тим новим хардвером по најнижој цени. Попуст 25%, плус пићенце & снек, кафица и предбожични кексићи. Па где то још у свету има? Само луда би одустала сокоћало да не купи, мислим тај најновији леп-топ. Е сад да ли због проклете знатижеље, а може бити и због кексића, а на кесиће се лепим; или се беше кексићи лепе за моју најосетљивију зону, кукове, ја ти унапред свесна своје пропасти ипак закорачим у забрањену зону. И само што сам левом патиком стала на мек црвени тепих, слетеше ме, нуткајући да пробам..., истестирам..., испустим га "као случајно" на под и изгазим..., или ако оћу послужи ми као подметач под климав сто..., могу слободно леп-топ да полијем кофом воде и уверим се да је водоодбојан.  На крају издржаће леп-топ да га млатнем чекићем по тастатури, секиром по екрану..., или га стрпам у микроталасну пећницу..., и на лицу места се уверим да је неуништив и као перце лак.

 

И зезну ме. Нисам то одмах приметила. А и како бих кад сам била одлепила због повољне куповине нечега што ће ми касније упропастити списатељску репутацију.

 

Леп је мој нови леп-топ, баш, баш је женствен. Тражила сам од продавца, оног варалице под претњом да одустајем од куповине ако ми не набави један у роза дезену. И испунише ми жељу. И леп јесте мој нови леп-топ купљен на отплату. Мада послушан није. Не рекоше ми благовремено да је тврдоглав као мазга и да ригорозно цензурише све што му се не допада. Брате оно мало текста што ја откуцам преко тастатуре леп-топ само летимично прочита а скоро ништа од тог мог уметничког измозганог штива не буде сефовано. Ђубре једно леп-топско сав ми откуцани текст фрља у канту за ђубре.