Предпролећна сцена

Са истока на гиздавом коњу

под пуном опремом
пошао је витез-весник
видан као Светлост
ка Смрзнутом брегу.
Украшене косе са цветним звонима
пратила га пратња, а на челу Весна.
Са његова пута, од толиког Сјаја,
понизно у страну Зима се сад склања.
Уз травку припијена снена капљица једна
на јутарњем Сунцу засветлуца.
Сваког трена што нам само
на врата пролеће не закуца.