Предрасуде

Отварам фиоку у којој чувам хрпу предрасуда набацаних без неког хронолошког реда. Углавном чувам оне, сопствене, мада, у хрпи предрасуда има и покоја наслеђена, родбинска, и гомила предрасуда још из школских дана које ми онодобно непитано накалемише други. И тако, кад их се ужелим посегнем за фијоку и опет по козна који пут станем да их разгледам. Пажљиво извлачим једну за другом на видело из полумрака до пола отворене фиоке. Знам, неке су времешне и трошне па их зато одмах остављам на страну. Пожутеле, ал још увек употребљиве одувавам од полегле прашине по њој, знатижељно окрећем сваку у ишчекивању да на полеђини пронађем датум њеног зачећа. Моје предрасуде су углавном новијег датума те када и под којим условима је која настала брзо разазнајем. Е кад фиоку сасвим испразним останем пред хрпом предрасуда дуго да стојим у дилеми шта са њима чинити? Да ли их освежене поново вратити назад у фиоку или овога пута поступити драстичније и означити све као непотребно? Напослетку се одлучујем за прву варијанту и опет враћам све предрасуде у фиоку. Ко ће га знати, можда ће једнога дана, која од њих и затребати.