Пријатељи
И таман што сам код Саве наручио порцију чорбастог пасуља и салату од слатког купуса, плус криглу точеног пива, кад на врата кафане бану Деско - другар још из основне и право за мој сто. Добро да сам те срео - има новости!, рече док је померао столицу да седне.
- Шта пијеш?
- Пиво, већ сам наручио. Он даде знак келнеру да му донесе исто, па настави: "Посвађали се!"
- Ко се посвађао, упитах, ето само да бих нешто рекао.
- Кумови се посвађали: Буцко и Ђоле. Чуо сам из прве руке, тазе новост брате, тек што је пуштена по чаршији, одврати као из пушке Деско и подиже орошену криглу пива. Одпи је до пола, а онда рукавом обриса уста и настави: -Дакле вратио се Ђоле са мора. Био са женом и дететом на Маурицијусу месец дана, па позвао кума Буцу да дође са породицом на прославу и виђење после толиког времена. И они дошли. Лепо их Ђоле дочекао. Шампус за добродошлицу. Па вечера а онда је уследила сређена видеорепортажа протеклог одмора звана "Слике саме говоре". Пијуцкало се и причало, пале и шале на неке сличице. Људи се опустили. А онда се деси да Ђоле мало нацврцан, ода куму своју дуго чувану тајну, блоговање. Буцко, а и он припит, ни мало изненађен каже: "Куме није то ништа и ја се заразио, кад год ми се укаже прилика исто, блогујем!" и прснуше у смех. Где блогују? - обојица на Блогу. Из приче установе да им неко од блогиста иде мнооооого на јаја, те да би му кад би знали ко је тај виртуални гад, ј..али све по списку. Ђоле устане, и стане да претура по ормарчету, извади неке хартије па приђе поново куму... -"Ево, ово сам ставио на блог", и тутну Буци у руке свежањ раскупусаног папира. "Кажи бре куме зар су ови текстови иоле провокантни и увредљиви?". Буцко коме у моменту није било до ничег другог него да оде да се ишора, узе један лист и стаде да чита. Чита он чита и из прочитаног установи да је управо његов кум Ђоле, та скотина са блога! И онако припит, плус нешто љубоморе због кумовог пословног успона и тог јебеног одмора на Маурицијусу, којег Ђоле није могао у боље време да им презентује; а добро је знао да су они малкице запали у финансијску кризу, због његовог одпуста са посла још пре годину дана. Због чега овога лета нису могли да скокну макар на пар дана до Зеленике, код његових. Буци се због свега смрачи пред очима и он ту пред свима пукне... у емоционалној ерупцији падну све оне ружне речи које се годинама неизречене, нагомилавале и таложиле у њему. Кум Ђоле прво шокиран овим, и сам се подпали и стане и шаком и капом да дели и враћа увредама и посвађају се на мртво. -Јеби га брате, не могу још увек да верујем бре да се због ситнице и детињарије заваде и раскантају кумство и дугогодишње пријатељство, каже Деско. Климам главом и мислим "бем ти блог!", ма лепо каже моја комшика Славка: "Могла би да купим рачунар, има се може се, али чему? - само отворим прозор и цео комшилук ми је блог у реалности". Него ајд у здравље, подигнем криглу и наздравимо у за још толико година пријатељства а може и више ако Господ дозволи.
- Шта пијеш?
- Пиво, већ сам наручио. Он даде знак келнеру да му донесе исто, па настави: "Посвађали се!"
- Ко се посвађао, упитах, ето само да бих нешто рекао.
- Кумови се посвађали: Буцко и Ђоле. Чуо сам из прве руке, тазе новост брате, тек што је пуштена по чаршији, одврати као из пушке Деско и подиже орошену криглу пива. Одпи је до пола, а онда рукавом обриса уста и настави: -Дакле вратио се Ђоле са мора. Био са женом и дететом на Маурицијусу месец дана, па позвао кума Буцу да дође са породицом на прославу и виђење после толиког времена. И они дошли. Лепо их Ђоле дочекао. Шампус за добродошлицу. Па вечера а онда је уследила сређена видеорепортажа протеклог одмора звана "Слике саме говоре". Пијуцкало се и причало, пале и шале на неке сличице. Људи се опустили. А онда се деси да Ђоле мало нацврцан, ода куму своју дуго чувану тајну, блоговање. Буцко, а и он припит, ни мало изненађен каже: "Куме није то ништа и ја се заразио, кад год ми се укаже прилика исто, блогујем!" и прснуше у смех. Где блогују? - обојица на Блогу. Из приче установе да им неко од блогиста иде мнооооого на јаја, те да би му кад би знали ко је тај виртуални гад, ј..али све по списку. Ђоле устане, и стане да претура по ормарчету, извади неке хартије па приђе поново куму... -"Ево, ово сам ставио на блог", и тутну Буци у руке свежањ раскупусаног папира. "Кажи бре куме зар су ови текстови иоле провокантни и увредљиви?". Буцко коме у моменту није било до ничег другог него да оде да се ишора, узе један лист и стаде да чита. Чита он чита и из прочитаног установи да је управо његов кум Ђоле, та скотина са блога! И онако припит, плус нешто љубоморе због кумовог пословног успона и тог јебеног одмора на Маурицијусу, којег Ђоле није могао у боље време да им презентује; а добро је знао да су они малкице запали у финансијску кризу, због његовог одпуста са посла још пре годину дана. Због чега овога лета нису могли да скокну макар на пар дана до Зеленике, код његових. Буци се због свега смрачи пред очима и он ту пред свима пукне... у емоционалној ерупцији падну све оне ружне речи које се годинама неизречене, нагомилавале и таложиле у њему. Кум Ђоле прво шокиран овим, и сам се подпали и стане и шаком и капом да дели и враћа увредама и посвађају се на мртво. -Јеби га брате, не могу још увек да верујем бре да се због ситнице и детињарије заваде и раскантају кумство и дугогодишње пријатељство, каже Деско. Климам главом и мислим "бем ти блог!", ма лепо каже моја комшика Славка: "Могла би да купим рачунар, има се може се, али чему? - само отворим прозор и цео комшилук ми је блог у реалности". Него ајд у здравље, подигнем криглу и наздравимо у за још толико година пријатељства а може и више ако Господ дозволи.