Шах vs покер

Шах: Тих раних педесетих година прошлог века, једина шаховска табла у нашем селу, беше једно парче картона исечено из бочне стране неког истрошеног картонског куфера. Табла је била испупчена, те су фигуре, а поготову оне лакше, клизале у "аут". Из разлога неправилне равни на шаховској табли, сеоски шаховски клуб, на једном заседању већински изгласа да се одмах мора приступити исцртавању шаховских поља и на другој страни картона. Па ако се протиник, а то је онај који обично губи партију, побуни да му фигуре беже ван шаховског терена, локални мајстор Такнуто Макнуто, звани "Такамака", једва видно ће подићи леву обрву. Цокнути језиком о непце и ћутке просуо фигуре да окрене таблу. У новој игри, а за одштету, Такамака је великодушно противнику давао топа приде. Поново би поређали фигуре на шаховску таблу, која је сад попримила форму дубоког тањира за супу. Но сад су фигуре хрлиле ка центру табле, где је већ чекала Такамакина црна армада фигура са само једним топом. Какогод окретали таблу, исход партије је скоро увек био исти и завршавао се такамаконом победом. А умео је он и намерно да препусти победу играчу са друге стране табле. Да гура дрвца "на ћораво" без размишљања. Прибегавао је тој врсти тактике, само ако се играло у лову. На почетку губио је неко време, правећи се невештим у игри шаха. Но кад је жртва схватила да је намагарчена, за узмицање је већ било касно. Згрнуту лову Така је остављао свом шаховском клубу на располагање. За себе није задржавао ни крајцару. За њега је шах била и остала мисаона игра. Нама деци, кибицерима у нараштају, се чинило да су фигуре на табли зачаране и да их Такамака само помоћу својих мисли помера.
-/-
Покер?! Да, покер улази све више у моду. Много се рекламира и на ТВу. Турнири са познатим личностима и хрпа жетона на покерским столовима. Лица млада, још бубуљичава, без "покерфејса" седе за округлим столом и пиље у карте. Сатима, данима и ноћима, пробдевеним уз вештачку светлост. Улог је "све или ништа". Коцка остаје игра на срећу! Млади људи се све више окрећу игри на срећу. Нико више не жели да лупа главу забадава. Сви хоће без много рада да се обогате. На крају игра на срећу, никоме није донела срећу. Но ко зна, можда ће неко у ближој будућности, у "игри на срећу", препознати неку витешку жицу, и прогласити га спортом. Па ће напослетку потиснути и неки древни спорт као што је нпр. "Рвање" из олимпијског такмичења. Па ће се у неко догледно време делити олимпијско злато, сребро и бронза за "покерсрећнике". Можда, ко зна...