Сића

 

Два разлога има зашто је моја ташна препуна ситног кованог новца. Под прво, папирнате "шушке" напада ми и разграђује нека невидљива гљивица звана "паројед", тако да папирушку поседујем, све мање и мање. Под друго, ташна с кованицама чини ми се тежом и богатијом. Осим тога избалансира ме док пешаком ходам. А свакодневно одваљујем ђоном од Звездаре па све до цркве Светог Марка. Е ту ме увати нека носталгија за родном ми Звездаром и направим заокрет и захрлим ципелцугом назад да се вратим. Е сад, ако идем без ташне ја губим равнотежу и јако вучем на лево. Још горе је док ташну носим у левој руци. Тек онда би била дибидус издебалансирана и све би се вртела у круг. Зато је суперишка што сам деснакиња и тешку ташну носим десном руком. Те тако, док идем, више не "шевам" лево-десно, него идем право. Ал проблем је у томе што та ташна с кованицама зна увек да сугерише како сам у поседу много више ловијане него што је реално могуће. Стога ме, кад се заборавим, наводи на "танак лед". И онда се поведем жељама и кренем још даље од цркве Светог Марка у само језгро конзументске але. А тамо ме натера да прекомерно купујем ствари сувишне и непотребне. И тада се избламирам до даске, јер немам довољно сиће све то да платим. А светина, што се у међувремену оформила у дугачак ред, пред касом нестрпљиво негодује док чека. Ја би у црну земљу да пропаднем, а не могу јер сам на трећем спрату. Станем да се пребројавам и знојим и ћутим, док у себи кувам од беса. Бесна на себе и оног иза мојих леђа. Па ми сине идеја да ташну с кованицама употребим као буздован Краљевића Марка и њоме треснем по тинтари Мусу Кесеџију, Оно јадно нетолеранто гофно. Оног зајапуреног дрекавца, што је зажвалавио протестујући јер мора због мене непотребно да сотоји у реду и чека.

- Чекај бре! Иначе... убићу те сићом кретену!

 

([^_^]) Branimir Štulić "VОЉЕLА МЕ NIЈЕ NIJEDNА"