Ситнице које то нису
У бусу са климавим држачима и поломљеним седиштима, из којих зјапе рупе и стрче пластични шиљци и опасно прете при првом озбиљнијем кочењу да се култури запрцају у задњицу, бус пичи максималном брзином до следеће станице.
Шофер је убеђен да се цео свет против њега данас уротио. А уствари је надркан само зато што је сабајле из кревета устао на леву ногу, коју иначе не одваја са педале за гас. При крају је прве смене са претанким живаца псује дан када се родио и диспечере што му доделише ред вожње на овој линији. И разјарен, јер не сме више да припали за воланом, даје гас превремено и не чека да у бус уђе остатак путника. Него тек што је стао на станици и избацио путнике одмах креће даље не сачекавши да нови путници уђу. Што даље да је од овог места, из овог пакла... жури улицом ка следећој станици, одавде удаљеној десетак бандера низбрдо. И док се асфалт под дејством ужарене звезде и под точковима буса топи и лепи за гуме, он сикће псовке што му неко иза њега дува за врат и околином шири мирис белога лука. Од срџбе шкргуће зубима и све јаче притиска ногом на гас.
Старије госпође које пате од остеопорозе, свесне да ће се "лудак" опет намерно устремити ка следећој повећој рупи, где од удара и потреса путницима прво испадају истрошене зубне пломбе, а одма затим пуцају коске као суве сламке, на суво грло гутају лек за адекватан третман болести. Брзо се крсте и још чвршће стежу за металну шипку од предњег седишта. Оне млађе жене тек зашле у "мено-паузу" су мислима шта данас на овој врућини да спреме за вечеру. Стоје и држе се такође за штанглу... Можда једна лагана салатица - краставац, сирће, маслиново уље, неколико маслинке, со и још мало ладне ситно исецкане пилетине што је претекла од јуче у фризу. Чаша ладног белог вина или безалкохолног пива, што је оптимално за врело летње вече. Порезник пак притешњен лицем уз врело прозорско стакло кроз које немилосрдно сунце пржи, стоји на једној нози и неспособан да извади марамицу, јер су му руке високо изнад главе, препушта се да му грашке зноја полако цуре низ кичму и натопају тек свеже обучену кошуљу. У свом свету, још под утиском најновијих новости које је данас сазнао на послу, завидно се "диви" колегама из пријатељске метрополе на успешном откривању утаје пореза на приход од преко неколико милијарде евра неке познате "велике зверке". Тако нешто овде не може да се деси, мисли док зури у прљаво стакло кроз које се назиру климаве сенке које промичу. На централном задњем седишту место је заузело "Сумљиво лице" са натакнутим затамљеним округлим цвокама будућности. У цвокијанер је уграђена стерео камера са јаким зумом за сликање и без севања блица дискретно на миг ока. Не недостаје ни микрофон који се укључује мрдањем ушију. Сумљиво лице, каобајаги незаинтересован шта се у бусу догађа, седи и мирно "чита" наопако једну те исту страну новина од полазне станице.
Шофер је убеђен да се цео свет против њега данас уротио. А уствари је надркан само зато што је сабајле из кревета устао на леву ногу, коју иначе не одваја са педале за гас. При крају је прве смене са претанким живаца псује дан када се родио и диспечере што му доделише ред вожње на овој линији. И разјарен, јер не сме више да припали за воланом, даје гас превремено и не чека да у бус уђе остатак путника. Него тек што је стао на станици и избацио путнике одмах креће даље не сачекавши да нови путници уђу. Што даље да је од овог места, из овог пакла... жури улицом ка следећој станици, одавде удаљеној десетак бандера низбрдо. И док се асфалт под дејством ужарене звезде и под точковима буса топи и лепи за гуме, он сикће псовке што му неко иза њега дува за врат и околином шири мирис белога лука. Од срџбе шкргуће зубима и све јаче притиска ногом на гас.
Старије госпође које пате од остеопорозе, свесне да ће се "лудак" опет намерно устремити ка следећој повећој рупи, где од удара и потреса путницима прво испадају истрошене зубне пломбе, а одма затим пуцају коске као суве сламке, на суво грло гутају лек за адекватан третман болести. Брзо се крсте и још чвршће стежу за металну шипку од предњег седишта. Оне млађе жене тек зашле у "мено-паузу" су мислима шта данас на овој врућини да спреме за вечеру. Стоје и држе се такође за штанглу... Можда једна лагана салатица - краставац, сирће, маслиново уље, неколико маслинке, со и још мало ладне ситно исецкане пилетине што је претекла од јуче у фризу. Чаша ладног белог вина или безалкохолног пива, што је оптимално за врело летње вече. Порезник пак притешњен лицем уз врело прозорско стакло кроз које немилосрдно сунце пржи, стоји на једној нози и неспособан да извади марамицу, јер су му руке високо изнад главе, препушта се да му грашке зноја полако цуре низ кичму и натопају тек свеже обучену кошуљу. У свом свету, још под утиском најновијих новости које је данас сазнао на послу, завидно се "диви" колегама из пријатељске метрополе на успешном откривању утаје пореза на приход од преко неколико милијарде евра неке познате "велике зверке". Тако нешто овде не може да се деси, мисли док зури у прљаво стакло кроз које се назиру климаве сенке које промичу. На централном задњем седишту место је заузело "Сумљиво лице" са натакнутим затамљеним округлим цвокама будућности. У цвокијанер је уграђена стерео камера са јаким зумом за сликање и без севања блица дискретно на миг ока. Не недостаје ни микрофон који се укључује мрдањем ушију. Сумљиво лице, каобајаги незаинтересован шта се у бусу догађа, седи и мирно "чита" наопако једну те исту страну новина од полазне станице.