Слатко

Сладим се слатком од дуња.
Видино слатко са ормара је најслађе.
Кришом кад се тегле дохватим богме њиме се насладим.
Не марим што ћу због тога после неко време да одрхтим.
А умем и да се снађем. Да допуним поједено.
Доспем воду у теглу и опет буде све
на пређашњи ниво сведено.
И срећа ме прати. Hа мојој је страни, ко рођена мати!
Вида, моја стрина од недавно као да је постала кратковида.
У собу где је ормар са теглама она ретко када залази и
све ређе слатко обилази.
У мом присуству Вида, на тему слатко, ништа не предузима.
А и ја се правим луд и од сумње се ограђујем.
Не желим никоме на ту тему да досађујем.
И тако с временом иде све у круг.
Са ормара нестаје тегла за теглом
а нико ништа не примећује.
Сад жао је мене због несталог слатка од дуња.
Ваљда ме савест гризе. Те зато, сред зиме,
понекад севне муња.