Сновреме

Сањам ружан сан. Сним небом се ваљају сиви облаци. Предосећам како надолази неко гадно време под небом овдашњим. Кроз сан као да видим магове жанра обмањивачког. Доконе гусларске фарбаре и продавце магле, како их мрачне силе амо наводе. Нагињу Невреме преко губера мог к'о ранопролетње зезање и одатуда шаљу парне руже. Пуштају Санреком папирнате бродиће, сам талас за таласом и обасипају ме обманама. Трзам се и знојим, па отварам очи, ал` не видим ништа, но видим само мрак у мраку. А онда док се окрећем на други бок, кажем смирујући себе: Ма, јооок! Смешно је то брате. Прете ти малтене с шарене конфете. Очигледно је ово штиво видна обмана, а она се учи у другом разреду основне. Типичан отрцан јефтин трик, ништа друго. Дим и магла са толико страсти не мож у јаву прерасти. Преврћем се по кревету... цимам се из снаморе и качим за јаву. Јастук боксујем, гунђам и бодрим се. Све ја то знам, знам, знам. Сан није јава. Сан је, само сан! Људи су од давнина били кадри да граде мостове. А опет је нека зебња у мени, јер у мом сну Људи и мостова нема.

 

([^_^]) Buika - No Habrá Nadie En El Mundo