Спруд

У овако озбиљној ситуацији боље је одмах не одреаговати. Треба оставити да читава ствар преноћи. Боље је правити добра и лепа дугмета, него лоше бродове. А о бродовима би имала шта да приповедам. Ево, рецимо на тему: шта се збивало некада давно кад су плутале галије Дунав реком на путу ка древној римској провинцији Дакији у време Трајана? Говорка се како је прави узрок насукивања староримских галија "предводница" у близини родног ми Ритопека, већином чинила изненадна појава вештачких плићака, сачињених од конструкције пањева и испреплетаних шиљатих балвана, а све зацементирано житком масом сачињеном од иловаче и песка. Покретни подводни спрудови, једва уочљиви за тадање искусно око староримских лађара, уствари су изум и стратегијски чин мудрих мојих античких предака. О осмишљеној, генијалној, тактици се вековима уз гусле приповедало и данданас се, у врелим летњим данима, приповеда на степеништу Прве бакалнице у месту, уз обавезну флашу млаке пивчуге. Њихов ондашњи кодекс части је стриктно налагано да се овоме прибегава искључиво у крајњој нужди. Оних несрећних година када је град смлаћивао плодове мукотрпног им рада. У тим тешким временима моји преци су ЏиПиЕс навигацијом наводили галије да се насуку на дунавске плићаке. Посаду су после, за кинту, превозили на обалу где је чекао растрет црвени тепих и музиканти уз плек музику. Домаћице су по обичају најсрдачније прихватале насукане Римљане, слатком, киселом водом, шљивовицом и црном кафицом за добродошлицу. Римљани су врсним ритопечким мајсторима за боравишне услуге и сам ремонт распорених галијских утроба, а оправке ове врсте знао је да потраје недељама и месецима, плаћали шаком и капом у сребру и злату.