Стапање

Одрастао у беди и дотеран до зида безнађa допушта безвољно да га свлаче до голе коже и загледају као младог коња на сточној пијаци. Равнодушно гледа у таваницу док га мере, прегледају му зубе, вид, слух, оптерећују кичму. Силе га и притискају да се раскорачен сагне напред несавијених колена пред њима како би лакше проверили има ли у себи глиста. Испробавали му рефлексе и процењивали вреди ли га повести уопште тамо, у богати далеки свет који је њему обећавао спасење а њима свежу, младу и јефтину радну снагу. На крају једнодневне "визите" подигао је ствари са патоса и голишав са дрејама испред себе стао босоног пред сто за којим је седела комисија странаца која га је проницљиво одмеравала. Стајао је на ладном паркету рукама скривајући своју обнаженост колико је могао док је стрпљиво ишчекивао резултат. Након кратког домунђавања, ипак рекоше нешто на страном неком језику што он није разумео. Збуњен окренуо се локалном преводиоцу ... Уз смешак преводиоц му рече да је успешно прошао све испите. И док је комисија задовољна климала главама, схвати да је један од срећника којег су одабрали са собом да поведу. Недуго потом на перону главне железничке станице са једном сузом у оку и гневан што одлази, брзо је ускочио у вагон треће класе. Ни окренуо се није када је воз пошао из станице у земљу богату снегом и ледом. За њим је остала равнодушна Домовина, којој као да је лакнуло сазнање да се отарасила још једних гладних уста. А тамо у земљи благостања мењали га:

Прилагођавали
Обрађивали
Варили
Брусили
Калили
Савијали
Калемили
Фарбали
Шлајфовали
Брисали
Доцртавали
Месили
Формирали
Пекли
Ломили
Лепили
Обарали
Подизали
Свлачили
Облачили
Подучавали
Разуверавали
Обмањивали
Омаловажавали
Кажњавали
Награђивали
Игнорисали
Повређивали
Понижавали...

Ваљак га је годинама поравнавао све док на крају није, бар на око, стопљен у околину и њој прилагођен. Течно је овладао још једним језиком. Додуше матерњи је свих тих деценија проведених ван Домовине мало занемарио и покоју реч заборавио. Савладао је пристојне манире и преобучен, бар на око постао је у том свету кул.
Па опет, у души остао је онај исти. Босоного сељаче из малог шумадијског сеоцета, које свакодневно чезне за моравским спрудом.