Свако време носи своју моду

 

 

 

Увек се нађе неко паметан ко зна по својој некој уобразији да истера "моду" на видело. Нaшим помодарима то не може да измакне оку. Само чекају да се на нечији миг заталасају и чопоративно јурну за модним хитом. Полако сестре и браћо, полако. Свако време носи своју моду!

Вечито се свет око нас утркује ко ће пре нову моду да понесе, иоле неспособан сам нешто да осмисли. Него из поколења у поколење препушта другоме да га води до појила, ко ожеднелу марву сред јулских врућина.

Данас је ето, примера ради, у комшилуку у моду ушла такозвана "пројара". Пројара је микс, проја измешана додавањем разних врста брашна, млека, сира и јаја - премасна и преслана за мој укус! Ал ко те пита за линију! Пројара је у моди и тачка. Овдашња домаћица мора да зна да је угоди. И тако док не васкрсне неки нови модни тренд јешћемо пројару свакодневно, све док нам не израсте млад кукуруз из гузице.

Ех, како су моји преци само знали да испеку проју? Онај танак кукурузни хлеб умешен само од крупно млевеног кукурузног брашна и изворске воде, јасније од сваке сузе радоснице. Види, кад је проја добро испечена, готово се у целости састоји од хрскаве корице... ммммм!

 

Да, некада је мој народ био скроман по питању проје и стриктно се држао "закона": Проја само у комбинацији са слатким или киселим купусом. Са сувим ребарцима или клот - како ко има и воли. Али та времена су изашла из моде иако је проја уткана у нашу бит.

([^_^]) Aleksandar Tirnanić & Narodni orkestar RTS pod upravom Vlade Panovića - S one strane Lipovice