Tantas Flores

О да, прошла сам ја и то доба када се сисао ћошак од тролиша. Своједобно сам и ја качила слушке на уши због фолиритиса. И то оне, од по два кила једну. И, Цецу одвијала ексцесивно до даске толико, да је ни бука пнеуматског компресора није могла да надјача. И шта, да ли ми је успело да побегнем од саме себе? Е, па није! Зарадих само пролазну акустичну трауму. Због дреке, толико сам се била занела да ме неки смотанаја од средње жалости, уз стихове Ракићеве:
"О, склопи усне, не говори, ћути,
Остави мисли нек се бујно роје,
И реч нек твоја ничим не
помути Безмерно силне осећаје моје."

Умало ме на пречац није спатафрљио. Срећа моја да му је фора била трула, и да ме је само разљутио. Сећам се од перманентног зујања у ушима себе нисам чула. А сочно сам га марширала и пичкарала. Шта сам све прци насртуљи у спиду рекла можеш само да наслутиш. А било је жестоко. И слушалицама га гађала... што јес, јес. На крају рекох му, чистац пицопевац! ~ што је деловало тек после пола сата, да спораћка ударио фрас.


([^_^]) Ojos de Brujo - Tantas Flores