Таштина таштина

Jутрос ми кратком депешом будућа жена ултимативан захтев послала, у којем од мене тражи озбиљност крајњу. Одмах сам помислио: Свашта!.. Mора да је у наш непостојећи проблем прсте умешала будућа ми ташта! А добро зна, моја будућа, да озбиљност мене та не занима. Озбиљност ми дође исувише напорна. Напор са моје тачке гледишта је животни промашај и грешка. За напор требаш имати издрж. Узалудно је од моје миле да од мене тражи вољу, дебеле живце и стрпљење. А стрпљење се мора редовно вежбати. А ја? Ја сам слаб спортиста и вежбач. За тако нешто нисам скројен. И, уопште лош сам пливач. Ја још увек имам пундравце, а те не може имати свако - само неко ко је жив. Ех Живота! Јој животе!, кажем себи: Живот је само један и у њему треба човек више уживати. Никако траћити време на уозбиљење. Тако и тако бандоглави живот не слуша тебе Живота - већ гледа своја посла. Иде својим путем како му се прохте. А Животу ко шта пита по том питању. А оне, жена и ташта, мисле сад ако се Живота уозбиљи, ће могу Животи пут по њиховом да кроју. Оће оне да се уозбиљим, удомаћим, запослим, направим кућу, дечурлију, будем примеран рмбач и свима њима удовољим. То би ње две хтеле. Свашта. Мора да је прсте у проблем наш умешала будућа ми ташта!

([^_^]) Miladin Šobić - Ne pokušavaj mjenjat' me